Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Српска социјалдемократска партија није имала велики утицај у политичком животу ондашње Србије. 29 По избијању Првог светског рата, Србија се нашла у ситуацији да много допринесе победи савезника у том рату. На темељу тог свог значајног доприноса победи савезничких сила, Србији су те силе признале значајна права. Њена влада, уз немале утицаје Француске и Енглеске, определила се за стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На уобличавање те државе није била без утицаја ни победа Октобарске револуције у Русији и потреба да јака заједничка држава Јужних Словена на Балкану буде једна врста бране против ширења те бољшевичке опасности. Сем тога, Француска и Енглеска су тежиле да спречавањем обнове аустроугарске империје ослабе снагу Немачке као свог потенцијалног непријатеља у будућности. Српска влада је на тај начин (прихватајући такво опредељење европских сила победница, својих ратних савезника, а полазећи од ратних циљева утврђених у Нишу 1914. године, као и изражене жеље словеначког и хрватског народа за уједињењем са српским народом у једну државу) дала свој допринос ишчезавању српске државе са светске историјске позорнице, док још процес формирања посебне националне свести код Срба западно и нсточно од Дунава и Дрине није био у потпуности довршен 311 Наравно, стварање Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца није проузроковало никакав прекид у међународноправном положају Краљевине Србије (пошто се уго ворни положај Краљевине СХС није разликовао од уговорног по ложаја Краљевине Србије). Стога, са становишта међународног права, Краљевина СХС није била нова него стара држава. Но, и то је важно истаћи, са становишта уставног права, с обзиром на потпуни прекид у дотадашњем уставном положају Краљевине Србије (Устав Краљевине СХС није донет по одредбама Устава Краљевине Србије, нити је Устав Краљевине Србије протегнут на целу територију Краљевине СХС), Краљевина СХС је нова држава. 31 При конституисању и уставном уређењу те нове државе, њена влада (на чијем челу је био Стојан Протић) и краљ тежили су да уобличе националну. унитарну и демократску државу ~при

29 Одређене идеје Светозара Марковића о локалној самоуправи, које је преузео из искустава Париске комуне и Марксовог рада „Грађански рат у Француској“, утицале су на концепцију локалне самоуправе у програму Радикалне странке из 1881. године. Но, када је дошла на власт, Радикална странка је значајно изменила свој првобитни концепт и тај измењени концепт локалне самоуправе унела у Закон о уређењу општина и срезова из 1890, године.

30 Потпуније о том питању у монографијама М. Екмечића: Ратни ииљеви Србије 1914 , друго издање. ~Просвета“, Београд, 1990. Стварање ЈуГославије 1790 1918, књига 2, „Просвета“, Београд, 1989.

31 Потпуније у: Ратко Марковић, Усишвно ираво и иолишичке инсшишуиије , Београд, 1995, стр. 127-130,

339

Будимир Кошутнћ, Идеја револуције и држава народа српског (стр, 325-345)