Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

до отцепљења југословенских народа, број југословенских нација стално растао, а права српског народа и његове територије неприкидно смањнвани. После окончања Другог светског рата, Комунистичка партија Југославије је добила могућност да оствари свој коцепт социјалистичке федералне југословенске државе у којој је српски народ био распршен у пет федералних јединица. При том, како указује познати амерички професор Џон Боуен, југословенски комунистички лидери нису ни покушали да створе социјалну основу за настанак мултиетничког цивилног друштва. Титова краткорочна полнтичка мудрост, истакао је Боуен, поставила је позорницу за каснију трагедију. 33 Иако ишчезавање заједничке државе Јужних Словена током 1991. године није последица, пре свега, идеолошких разлога, ни тај чинилац није био без значаја 34 Не сме се превидети да је борба за државноправно преобликовање европског Истока и Југоистока почело пројектом о искорењивању комунизма с тих простора. Тој борби су се одмах прикључнли и националкомунисти свих југословенских републнка, осим Србије и делимично Црне Горе. Совјетски Савез се распао, пошто је претходно његов режим у знатној мери допринео паду сателитских комунистичких режима 35 Све ове посткомунистичке земље, настале после слома комунизма и СССР-а, покушале су и покушавају да заснују своје изворно или поновно рађање на буржоаским грађанским принципима, које су претходно оштро одбациле и наводно превазишле 36 Слично су се понеле и све бивше федералне јединице у СФРЈ, осим Србије. С обзиром на значај и дејство и других чинилаца (борба за контролу над богатим налазиштима рудних блага и енергетских извора, посебно на Блиском истоку, у зони Каспијског језера и у Сибиру), ова приврже-

33 John R. Bowen, ~Thc Myth of Global Ethnic Conflict", Journal of Democracy , October, 1996, p. 4-5.

34 Семјуел Хантингтон наглашава значај цивилизацијског чиниоца, посебно значај вере као битног сегмента одређене цивилизације. Он истиче чињеницу да је римски папа прогласио Хрватску „бедемом западног хришћанства" и успоставио дипломатске односе Ватикана са Словенијом и Хрватском пре других држава чланица Европске заједнице ( The Clash of Civilizations and the Remaking of World Order, New York 1996, стр. 282); C. Аврамов указује, пак, на значај осовине ВашингтонВатикан, и на делатност Савета за спољне односе, Билдерберг групе и Трилатералне комисије на нову поделу света и судбину Југославије („Трилатерална комисија, светска влада или светска тиранија", Идиј Ветерник, 1998, стр. 101-111). 35 Франсоа Фуре пише да је московски режим сам „поставио позорницу за пад сателитских режима" (иит. дело , стр. 74).

36 Ернст Блох је писао: „Тробојница слобода, једнакост, братство није испуњена. Где су заборављене те категорије? Услед чега може да настане тиранија, нова тиранија, тоталитаризам? Ако се заборавн француска револуција, која сеже ка нама као што и ми ка њој треба да посегнемо, онда ни социјализам не може бити социјализам" - наведено према: Данило Баста, Право под окриљем утопије. Ернст Блох и традшшја природног права , Београд, 1998, стр. 64.

341

Будимир Кошутић, Идеја револуције и цржава народа српског (стр. 325-345)