Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

политичке воље свих нација изражен као својеврсни савез свих национализама у погледу развоја заједничког друштва и државе“ (стр. 46). Тај консенсус подразумева плурализам pi могућ је само у демократији, односно демократској држави у којој нације могу да очувају свој идентитет и изразе своју политичку вољу. Зато ниједној нацији или нацпоналној држави не одговарају поделе у друштву јер отежавају национални консенсус (стр. 47). Свака национална држава тежи да буде што више демократска а свака демократија што више национална (на истом месту). Није случајно да још ниједна држава није обликована према менаџерском калупу (стр. 48) али глобализација је појавни облик информатичког друштва које тежп да нацнонална држава буде преуређена по узору на мултинационалне корпорације и компаније са већим смислом за управљање и предузетништво а у међународним односима са већим смислом за преговарање и компромисе (стр. 52-53). Сумњичаве читаоце који се питају како су могући компромиси ако су у питању витални национални (државни) интереси као што су, на пример, опстанак или целовитост писац се трудн да увери да he глобализам имати свој етос и да неће бити места за међународне сукобе и територијалну експанзију (стр. 54). Разматрање о националној држави мора да дотакне и само питање национализма, утолико пре што се он неретко погрешно схвата и поистовећује са шовинизмом. При том писац полемише с (неименованим) јавним гласилима у којима се национализам (као и много шта друго) крајње поједностављено схвата. Зато су и његова реаговања на том нивоу. Његова је основна теза да се национализам не сме поистоветити с политиком у ужем смислу или с идеологнјом нити везивати за поједине интересе као што је, на пример, очување територијалне целокупности јер се тпме јавности скреће пажња са осталих, ништа мање битних интереса (стр. 62). Нажалост, недостаје реченица у којој би национализам или национални интерес били означени као укупност највиших интереса нације. Пишчево уверерве да ће „коректни читаоци“ правилно схватити национализам није довољно јер се из кр'ајње сажетог излагања може извести погрешан закључак да је, на пример, територијална целокупност мање значајна од развоја схваћеног у најпунијем смислу речи. У нашој средини се, нажалост, често може чути да су, на пример, демократија, грађанско друштво, људска права и слободе вшпе вредности од очувања државе н њене целокупности а при том се заборавља да је демократија облик одлучивања у државн (не у космосу) и да поштовање људских права и слобода мора да обезбеди најпре држава. Зато се нигде у свету не расправља о постојању државе већ о томе какво треба да буде уређење у држави из које никоме не пада на памет да оде.

590

Др Немања Божић: Наиија и наиионализам. Момир Милојевић (стр. 586-594)