Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Међутим, у историји скоро свих земаља, па и у нашим крајевима, добро су запамћени често груби и масовни покушаји насилног покрштавања. Док се „данак у крвн“, тако сликовито описиван код Андрића, везује за време када је концепт људских права и слобода био још далек, дотле је баш у годинама непосредно после доношења Декларације о правима човека и грађанина, притисак на Србе који су живели у Аустрији и Угарској да се поунијате био главна брига карловачког митрополита Стратимировића (који се на тој функцији налазио скоро пола века, од 1790. до 1836. године). 8 У једној од својих приповедака Симо Матавуљ упечатљиво говори о методима који су се користили да би се људи натерали на промену вере: „А среска власт набави доста жита и поче га делити на два начина: католицима на почек (бива да отплаћују оброке у новцу, након нове љетине), православцима пак поче поклањати кукуруз, под погодбом да сваки кућни старјепшна који буде примио исхрану мора пријећи у унијатску веру“. 9 Ново време донело је нове проблеме и нове видове угрожавања слободе вероисповести. Питање верских слобода је последњих деценија и година, више него раније, постало веома актуелно широм Европе, а увелико се отворио и проблем где су њихове границе. Позивајући се на слободу испољавања верских убеђења, извесне верске групе, секте или сличне парарелигијске организације, почеле су да испољавају такве облике активности које су довеле до драматичних последица (масовна убиства или самоубиства њених чланова, тровање гасом у подземној железници у Токију, итд.), али и до оних које су на први поглед мање уочљиве и више склоњене од очију јавности (бројни ексцесни индивидуални случајеви, код којих често везу са деловањем таквих група није лако открити). 10 Тај процес обухвата непрестано регрутовање и придобијање присталица, нарочито мсђу младим људима, који се наводе на промену или модификовање дотадашњих верских осећања. Начини су различити: од веома суптилних, попут нуђења

8 У бројним сачуваним писмима митрополита Стратимнровића осликавају се методи којима се служила католичка црква да би поунијатила Србе. Он се нарочнто жали на то што су поткупљивали српске епископе и свештенике, нудили привилегије онима који би се поунијатили, итд. Остало је записано и то да се Стратимировић због тога пожалио аустријском цару Јосифу И, али је цар на то казао да би волео да и самог мнтрополита види поунијаћеног и предвидео је да се православље у Монархији не може спасти. В. ближе Аврамовић, С., Српски превод Хексабиблоса Петра Витковлћа, Аиали ПравноГ факултета у Бео Граду 1984/5, стр. 687,

9 Матавуљ, С., Прииовешке, Београд 1969, стр. 58,

10 У последње време код нас се појавило више новинских написа, чланака, али и обимних анализа тих проблема и веома инструктивног и исцрпног приказивања крајње забрињавајућег стања у нашој земљи, нпр. Луковић, 3., Верске секте, Београд 1998; Милошевић, 3., Верске секте и култови, Шабац 1997.

349

Сима Аврамовнћ, Всрска слобода и њена злоупотреба (стр. 346-364)