Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
стараоца ако је то лице малолетно или лишено пословне способности.“ 7 Реч је, дакле, о свим облицима медицинског захвата на човеку који се обављају у циљу лечења, дијагнозе или заштите од болести. 2. Пристанак на медицински захват нс изводи се из самог уговора о лечењу, него прстпоставља засебну изјаву воље. Та се изјава може учинити у било којој форми, 8 изричито или конклудентним радњама из којих се даде закључнти да постојн одговарајућа воља. Пристанак мора одговарати правој волж пацијента, што значи да не сме битн дат под утицајем претње, принуде, преваре или заблуде. Међутим, заблуда о мотиву је ирелевантна (на прнмер. о квалификацији нли личности лекара). 9 У болницама и клиникама тражи се обнчно пнсмена сагласност са захватом, радп лакшег доказнвања у случају спора. Пристанак се може опозватн у свако време, све до отпочињања захвата чије би обустављање водило ка тешком оштећењу здравља или смрти пацијента. 10
11. Способност за пристанак 1. Пристанак је пуноважан ако га је дао пацијент који је способан да се сагласи са медицинским захватом. По југословенском праву, та је способност изједначена са пословном способношћу. Зато на медицинску меру не могу пуноважно пристати малолетници и лица лишена пословне способности. Уместо њих, сагласност треба да дају њихови родитељи, усвојиоцп нлн старатељи. Сем тога, ако се ради о малолетнику старијем од 15 година, црногорски Закон о здравственој заштитн и здравственом оспгурању тражи да се узме у обзнр и његово мишљење. ll 2. Међутим, у многим другим земљама способност за пристанак не изједначује се са пословном способношћу, јер се сматра да пристанак нема карактер правног посла. l2 Будући да је реч о изјави воље којом се лекар овлашћује да на одрсђени начин делује на лична добра пацијентова, способност за прнстанак не треба везнвати за чврсте границе пословне способности у смислу грађанског
7 Истоветну одредбу садржи и црногорски Закон о здравственој заштнти н здравственом осигурању, у члану 13, став 1.
8 Само изузетно закон налаже писмену форму, као што je, на пример, случаЈ са пристанком на насилни прекид трудноће, на узимање п пресађпвање делова људског тела, и на медицински оглед.
9 Klaus Ulscnhcimer, ~Dcr Arzt im Strafrccht“, y: Laufs/Uhlcnbruck, Handbruch des Ai-zlrechts Munchcn, 1992, стр. 826, маргинални број 35.
10 A. Grolsch, Hedbehandlwig und eigenmdehtige Heilhehandlung, unter besonderer Beriicksihtigung des Unnnindingen, Diss - Basel, 1973, стр. 38-39. 11 Чљан 13, став 1.
12 Erwin Dcutsch, Medizinrecht, 3. Auflagc, Berlin, 1977, стр. 77, маргинални број 105.
368
Јаков Радишић, Самовољно лечење болесника (стр. 365-381)