Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

је омогућио сукцесивна враћања предмета на поновљени поступак. Та одлука је значајна и због тога што је Европски суд потврдио да приликом рачунања дужине поступка треба укључити и поступак пред управним органима. Истакнуто је да, када на основу домаћег законодавства подносилац представке мора исцрпити претходни управни поступак пре него што се може обратити суду, поступак пред управним органима треба укључити у израчунавање укупног трајања поступка за потребе члана 6 Конвенције. 17

Пресуда у предмету Смоје против Хрватске 18 значајна је не само због тога што потврђује примењивост чл. 6 Конвенције на управне поступке, него и због односа са правилом о исцрпљености домаћих правних лекова. У том предмету, Влада је тражила да се представка одбаци као неприхватљива јер подносилац представке није искористио правни лек којим је располагао у туженој држави, односно зато што није поднео уставну тужбу због дужине поступка. 19 Међутим, Европски суд се, у складу са правилом да треба искористити само доступна и делотворна правна средства, осврнуо на праксу Уставног суда у односу на дужину управног поступка. 20 Приметио је да из праксе произлази да Уставни суд сматра да је само неактивност судских власти меродавна за повреду права на суђење у разумном року. Будући да је у том предмету подносилац представке приговарао дужини управног поступка који је у току пред управним властима, Европски суд је нашао да се уставна тужба не може сматрати делотворним правним средством у смислу чл. 35, ст. 1 Конвенције. Одбијен је предлог тужене државе да тај суд одбије представку због тога што нису исцрпљена домаћа правна средства и утврђена је повреда права на суђење у разумном року. 21

Најзад, треба имати у виду и чл. 13 Конвенције којим се гарантује право на делотворан правни лек пред националним властима свакоме коме су повређена права и слободе предвиђени Конвенцијом. Почевши од пресуде Кудла против Пољске, 22 Европ-

17 Bozic V. Croatia , nap. 33. Вид., такође, М. Krletic.

18 Smoje v. Croatia, Европски суд за људска права, представка бр. 28074/03, пресуда од 11. јануара 2007. Вид., такође, М. Kriletic.

19 За више детаља о правилу обавезног исцрпљивања локалних правних лекова и о изузецима од тог правила, вид. Сања Ђајић, Међународно правосуђе, Службени гласник, Нови Сад 2012, 187-189.

20 Smoje v. Croatia , nap. 34.

21 Ibid, nap. 42. Вид. иM. Kriletic.

22 Kudla v Poland, Европски суд за људска права, представка бр. 3021/96, пресуда од 26. октобра 2000. Детаљније о начину на који је тај суд довео у везу члан 13 са чл. 6, ст. 1, вид. David Harris et al., Harris, O’Boyle & Warbrick: Law of the European Convention on Human Rights Law of the European Convention on Human Rights, Oxford University Press, Oxford 2014, 777-778.

192

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017