Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
изнад истражног судије и надлежан je за оддучивање о задржавању, притвору, претресању, улажењу у стан и одузимању предмета, као и о неким питањима изван кривичног поступка. 6
Што се наше земље тиче, и Србија спада у круг земаља у којима је дуго био заступљен судски систем истраге. У Србији је судска истрага уведена још 1890. године Законом о истражним судијама и такав судски концепт истраге са одређеним изменама одржан је све до доношења новог ЗКП/2011 којим је уведена тужилачка истрага. 7 Треба напоменути да је покушај увођења тужилачке истраге учињен и 2006. године такође доношењем новог законика који никада није примењиван. Његова примена је одгађана два пута због неспремности јавног тужилаштва, односно његове кадровске и техничке иео премљеноти, да би на крају тај законик био стављен ван снаге. 8 У ЗКП/2006 био је предвиђен блажи концепт тужилачке истраге у којем је остављен истражни судија „али само као судска контрола јавног тужиоца, јер је он могао обуставити истрагу коју је започео јавни тужилац, када прихвати жалбу окривљеног или његовог браниоца“. 9 С друге стране, у ЗКП/2011 уведена је чиста тужилачка истрага са изузетно великим и јаким овлашћењима јавног тужиоца, што најбоље осликава чињеница да на његову наредбу о спровођењу истраге није дозвољена жалба нити је обезбеђен други вид судске контроле. Стога се може рећи да је Србија потпуно усвојила тренд замене судске истраге тужилачком.
Може се поставити питање да ли је тужилачка истрага заиста супериорна у односу на судску, да ли је заиста толико ефикасна и брза или је само реч о пуком преузимању страних кривичнопроцесних решења. Критичари често наводе ово друго, истичући неприкладност таквог решења јер концепт тужилачке истраге потиче из англосаксонског права, где је заступљен адверзијални тип кривичног поступка, за разлику од мешовитог типа кривичног поступка који постоји у Европи. Међутим, како није нужно да тужилачку истрагу прати и адверзијални тип главног претреса 10 јер су то две одвојене фазе кривичног поступка, може се закључити да је тај аргумент неадекватаи, али свакако треба признати да, приликом }'вођења новог института или другачије концепције фазе поступка, такво решење
6 Горан Илић, „Положај и улога полиције у преткривичном и претходном кривичном поступку у француском кривичном процесном праву“, Полиција и преткривични и претходни кривични поступак, ВШУП, Београд 2005.
7 О историјату истраге у српском праву вид. А. Бошковић, 24 и даље.
8 О разлозима суспензије Законика вид. Милан Шкулић, Горан Илић, Нови законик о кривичном поступку Србије Реформа у стшу један корак напред два корака назад, Београд 2012, 31.
9 М. Шкулић, Г. Илић (2012), 47.
10 Ibid., 40.
210
Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017