Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

изводи судија за претходни поступак уместо Јавног тужиоца, а није неопходно мењати сврху истраге.

У кратким цртама ћемо указати и на поједина решења ЗКП/2011 која се тичу јавнотужилачке истраге, а у теоријским расправама трпе критику и стварају проблеме у пракси. 16 Прво, подела на предистражни поступак и истрагу није довољно оправдана јер оба стадијума кривичног поступка води јавни тужилац, а притом се и предистражни поступак и истрага воде поводом основа сумње. У судској истрази истрагу води истражни судија, док је преткривични поступак несудска делатност па самим тим и подела има више смисла. Дрго, правило пе bis in idem не важи у тој фази поступка, што значи да уколико је истрага обустављена наредбом јавног тужиоца, истрага против истог окривљеног се касније опет може покренути, а окривљени поводом тога не може уложити приговор res iudicata. Треће, на наредбу јавног тужиоца о спровођењу истраге не постоји жалба ни други вид судске контроле. Такво решење је неуставно (чл. 32, ст. 1 Устав PC), о чему ће касније бити речи. Четврто, у кривичнопроцесном односу требало би да се успостави однос између три стране, односно између суда, јавног тужиоца и окривљеног. С обзиром на то да не постоји жалба на наредбу о спровођењу истраге, однос се успоставља само између јавног тужиоца и окривљеног. Уколико се истрага води против непознатог учиниоца, тај проблем се додатно увећава. Пето, наредба о спровођењу истраге доноси се пре или непосредно после прве доказне радње коју су предузели јавни тужилац или полиција у предистражном поступку, а најкасније у року од 30 дана од када је јавни тужилац обавештен о првој доказној радњи коју је полиција предузела (чл. 296, ст. 2 ЗКП/2011 17 ). Такво решење трпи критику да полиција може да има превелик утицај на покретње истраге. Шесто, наредба о спровођењу истраге доставља се осумњиченом и његовом браниоцу, ако га има, заједно са позивом, односно обавештењем о првој доказној радњи којој могу присуствовати (чл. 297, ст. 1 ЗКП/2011 18 ). Ито решење трпи критику јер као што се види, не постоји обавеза јавног тужиоца да достави наредбу о спровођењу истраге окривљеном одмах по њеном доношењу.

Вања Бајовић, „Положај суда и тужидаштва у новоусвојеном расправном моделу кривичног поступка“, Реформа кривичног права (ур. Горан Илић), Удружење јавних тужилада и заменика јавних тужилаца Србије, Београд 2014, 149-152.

16 Шире о томе вид. Александар Бошковић, Зоран Павловић, „Проблемски осврт на организацију претходног кривичног поступка у Републици Србији и Републици Хрватској“, Хрватст љетошс за казнено праео и праксу 1/2016, 192-197.

17 ЗКП, Службени гласник PC, бр. 72/2011,101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/2014.

18 Ibid.

213

Наталија Живковић (стр. 207-225)