Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

претресању лица, доноси решење о одређивању притвора, решење о забрани напуштања стана, али доноси и наредбе о предузимању посебних доказних радњи, оддучује о споразуму о признању кривичног дела и споразуму о сведочењу, одлучује о давању статуса заштићеног сведока... Као што се види, о многим битним питањима која се тичу права и слободе окривљеног не одлучује јавни тужилац већ суд. Напоменимо да окривљеном лицу и његовом браниоцу, уколико дође до одређених неправилности у раду јавног тужиоца, на располагању стоји и могућност подношења приговора непосредно вишем тужиоцу, односно супсидијарно притужбе судији за претходни поступак, мада та два механизма нису од неког великог значаја јер не постоји санкција за јавног тужиоца ако не поступи по обавезном упутству вишег јавног тужиоца, тј. налогу судије за претходни поступак. 22

Главна замерка у вези са повредом права окривљеног јесте заправо то што према нашем ЗКП/2011 на наредбу јавног тужиоца о спровођењу истраге није могуће поднети жалбу нити постоји други вид судске контроле. Такво решење је неуставно јер, према чл. 32, ст. 1 Устава Републике Србије, „свако има право да независан, непристрасан и законом већ установљен суд, правично и у разумном року, јавно расправи и одлучи о његовим обавезама, основаности сумње која је била разлог за покретање поступка, као и о оптужбама против њега“. 23 С обзиром на то, далеко су прихватљивија решења у ЗКП/2006, где је на наредбу јавног тужиоца о спровођењу истраге дозвољено изјавити жалбу судији за претходни поступак, и у ЗКП/2001, где тужилац подноси захтев истражном судији за покретање истраге, о коме он одлучује решењем, а на такво решење је такође могуће уложити жалбу ванпретресном већу. 24

Може се закључити да приговор тужилачком концешу истраге да не обезбеђује довољно права и слобода окривљеног није оправдан. Ипак, оправдана је критика да је непостојање судске контроле наредбе о спровођењу истраге противуставно.

Треће, списи који се у тужилачкој истрази достављају суду заједно са оптужницом носе тужиочев печат, што отежава суду да

22 Окривљени и његов бранилад најпре подносе приговор непосредно вишем јавном тужиоцу. Он може решењем да усвоји приговор и да изда обавезно упутство јавном тужиоцу ради отклањања начињених неправилности. Тек уколико непосредно випш тужилад одбије приговор, окривљени и бранилац добијају могућност да у року од осам дана поднесу притужбу судији за претходни поступак, који може, ако нађе да је притужба оправдана, наложита јавном тужиоцу да предузме одговарајуће мере.

23 Устав Републике Србије, Службени гласникРС, бр. 98/2006.

У неким законодавствима, попут немачког или италијанског, није ни потребно доношење наредбе да би се истрага покренупа, али исто тако у Немачкој и Италији ни не постоје две фазе претходног поступка као код нас, већ су обједињене у једну фазу

216

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017