Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

226

ПРИКАЗИ

Ана Одоровић,

мастер*

William Domnarski, Richard Posner, Oxford University Press, New York 2016, 293.

Да ли je место приказу једне биографије у стручном правном часопису? Није ли то књижевно, а не научно штиво? Нису ли биографије резервисане за уметнике, писце, научнике и државнике, често коју деценију или век након њихове смрти? Књига Вилијама Домнарског је неубичајена биографија у мери у којој је Ричард Познер крајње атипичан судија Апелационог суда Седмог округа у Чикагу. Најцитиранији правник свих времена задужио је право и правну науку са преко три хиљаде правних мишљења, педесет књига и пет стотина чланака. Ипак, како књига сведочи, Познер за себе сматра да није био створен за право.

Мноштвом детаља прикупљених из различитих писаних извора, али и интеракције са Познером лично и бројним личностима из његовог окружења, ова биографија нуди непристрасан и свеобухватан опис његове личности, развојног пута и стваралаштва. И више од тога. У мери у којој је „фаустовска“ жеља за знањем Познера одвела у истраживање невероватно широког спектра тема, књига дотиче многа занимљива питања којима се бавио као судија, као професор на Универзитету у Чикагу ( University of Chicago), али и као јавни интелектуалац који је често учествовао у важним друштвеним дебатама у Сједињеним Америчким Државама. Сасвим очекивано, незаобилазан део биографије приказује њешв утицај на развој економске анализе права као дисциплине и њену примену у пракси америчких судова. Друге препознатљиве Познерове сфере интересовања којима се у књизи посвећује посебна пажња обухватају критику правосуђа, интерпретацију права и образовање правника. Као и у свакој другој биографији, теме и догађаји приказани су хронолошки, међутим, с обзиром на свестраност Познерове личности, Домнарски се одлучио

Ауторка је асистенткиња Правног факултета Универзитета у Београду, апа. odorovic @ius. bg.ac.rs.