Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

воза, вредност њене валуте би пала у односу на евро и друге валуте, чиме би извоз из те земље постао атрактивнији, а увоз мање атрактиван. На тај начин, девизни курс омогућава прилагођавање целокупне привреде и очување уравнотеженог спољнотрговинског биланса, што подразумева релативно мали диспаритет између оствареног увоза и извоза. Оснивањем монетарне уније и Европске централне банке, све земље чланице изгубиле су контролу над девизним курсом, a самим тим и могућност уравнотежења увоза и извоза. Држава која бележи спољнотрговински дефицит, након одређеног периода, неће имати друго решење и мораће да се задужи. Проблем ће бити додатно усложен када дуг буде доспео за наплату, а спољнотрговински дефицит и даље није отклоњен. Стиглиц истиче да преношење дела наддежности на Европску централну банку блокира и друге битне тржишне механизме. Тако, државе у еврозони, осим девизног курса, не могу слободно да одређују каматне стопе које представљају језичак на националној ваги штедње и инвестиција. Европска централна банка води монетарну политику и одређује количину новца у оптицају за подручје целе монетарне уније, што има различите последице по привреде деветнаест држава чланица. Тај недостатак прилагодљивости већег броја националних привреда допринео је да економска криза из 2008. шдине има мултипликовано дејство и да еврозона излази из кризе знатно спорије у поређењу са другим регионима и државама.

Посебно је размотрена и истакнута улога Немачке у монетарној уиији. Њене економске преформансе оцењене су као релативно слабе, и поред тога што је Немачка у очима европске јавности виђена као стабилна и успешна држава. Тај став поткрепљен је чињеницом да је у Немачкој од 2007. до 2015. године забележен просечан годишњи раст бруто домаћег производа од само 0,8 одсто, што је приближно стопи забележеној у Јапану током двадесетогодишње стагнације. 1 Аутор наводи и податак да коефицијент неједнакости у Немачкој (енг. Gini index ) бележи константан раст, мада није објаснио на који начин, у конкретном случају, функционише узрочно-последична веза између равномерности расподела дохотка и нивоа или раста бруто домаћег производа. 2 Постојећи привредни раст у Немачкој објашњен је израженим спољнотрговинским суфицитом који, према

1 Криза у Јапану је изазвана колапсом на тржишту некретнина 1991. године. Последице те кризе биле су уочљиве све до 2010. године, због чега је читав тај период назван двадесетогодипгња стагнација.

2 Џини коефицијент представља меру равномерности расподеле дохотка. Вредност коефицијента се креће између 0 (потпуно егалитарна расподела) и 1 (целокупан доходак присваја један појединац). Уобичајено је да високу вредност Џини коефицијента бележе латиноамеричке и афричке земље, преко 0,50. САД и Русија бележе коефицијент у вредности од 0,40 до 0,45, док је у Немачкој, 2013. године, забележена вредност 0,29. Вшпе информација на; http:// stats.oecd.org, 10. јун 2017.

232

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017