Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

У том смислу, Стиглиц предлаже већи број реформи, тачније, шест структурних и две кључне политичке реформе. Као и у случају евра са различитим вредностима у различитим државама, те реформе би се најкраће могле описати у две речи - санак пусти. Већ и на саму помисао да је могуће створити банкарску унију и објединити дугове, што су прве две структурне реформе, активира се црвена лампица моралног хазарда. На јави би те реформе функционисале тако што би се све државе додатно задужиле, знајући да ће душве (барем делимично), у крајњем ефекту, сносити неко други. Те реформе би у почетку заиста донеле просперитет, али то би била само краткотрајна Пирова победа. Преостале четири структурне реформе односе се на формирање заједничког фискалног оквира и посвећеност заједничком просперитету. На самом почетку књиге, Стиглиц сам себе скромно пореди са Алексисом де Токвилом {Alexis de Tocqueville), који је имао бољи увид у демократију у Америци управо због тога што долази из друге државе. Међутим, након преддожених структурних реформи, постаје јасно да поређење није потпуно адекватно. Тешко је замислити да особа која има добар увид у прилике на европском континенту може преддожити делимично или потпуно одрицање од суверенитета у домену фискалне политике. Још увек ни близу нису испуњени услови који би омогућили конституисање унитарног демократског уређења на целокупној територији Европске уније. Тренутно би унитарност могла бити успостављена једино на бази свемоћи појединих великих држава, а: „Свемоћ ми се чини сама по себи лошом и опасном [...]. 444 Кључне политичке реформе које Стиглиц предлаже односе се, пре свега, на стварање услова за имплементацију преддожених структурних реформи. Притом је наглашена потреба за политичком вољом за реструктур ирање и отпис јавних дугова, поиово, без иједне речи о моралном хазарду.

У једној тврдњи Стиглиц је неспорно у праву - Европска унија не може опстати непромењена: „Мора да дође или до веће економске и политичке интеграције или до распада еврозоне у садашњем облику. 44 Изнета тврдња може подсетити читаоце на древну пророчицу која је, у Делфима, ништа мање виспрено, одшварала на питање војника да ли ће се вратити из рата: ,Jbis redibis, nunquam, peribis in hello A 5 У једном суседном полису-држави, били су нешто искренији према својим војницима; ,/ЕД hunc, out super hocA 6 Очигледно je

4 A. де Токвил, O двмократији y Америгџл , превео Живојин Живојиновић, Сремски Карловци 2002, 219.

5 Зависно од места на коме се налази знак ттерпункције, реченица може имати различита значења: „Ићи ћеш, вратити се, нећеш у рату погинути“ или „Ићи ћеш, вратити се нећеш, у рату погинути“. У сваком случају, пророчица Аполоновог храма је била у праву

6 „Или (врати) овај (штит) или (нека те) на овоме (донесу).“

235

Прикази (стр. 226-236)