Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

божји, или фратарска политичка говорница. Тема је жупникова била неки индиценат са глазбарима. Жупник је маси приказивао како су глазбари на тргу дочекани тољагама, и да их демократи зато мрзе, јер музика носи име дјевице Марије и т.д. Сплитски ‘Живот’ с правом пита власт, какови привилегији штите жупника да може с највишег места да се служи оваквим хушкањем и ко ће бити одговоран ако људи на овакве дрске изазове неће моћи остати хладни.“ На основу наведеног примера, Е. Лукинић је закључивао ~да је најсретније решење овога питања то, да црква остане Богу и вјерницима, а политика нека изађе из цркве, па ћемо онда остати и добри и вјерници и добри пријатељи. Ајко to нећете него хоћете привилегиј, да као намјештеници Христови на земљи, са штолом око врата и разпелом у руци врпште у цркви политичке и страначке акте, онда треба да вам се стане за врат канцел параграфом као Мајка Божија змији, јер се огрешујете о веру“. 41

5. НАУКА, ПРАКСА, ЗАКЉУЧАК

Тумачење канцел параграфа Видовданског устава дала су два стручно најпозванија професора. Констизуционалиста Слободан Јовановић изнео је мишљење да „употребу духовне власти у партијске сврхе требало је забранити само у толико у колико би она била противна слободи избора. На пр. свештеник запрети бирачу да ће га одбити од причешћа, ако не гласа за клерикалну листу. To је исто тако притисак на бирача, као и претња послодавца раднику да ће га отпустити из службе, ако не гласа за једну одређену листу. Изборни закон предвиђа само ову другу, али не и ону прву врсту притиска. ... Иначе, партијску употребу духовне власти, која би се кретала у границама закона и не би била противна слободи избора, Устав је требало да допусти, када је једном дао вероисповедним удружењима карактер аутономних заједница. 4442 Кривичар Михаило 4}'бински је навео да „у савременим правним државама преовлађује гледиште да духовна власт, вршећи своју високу мисију оплемењивања духова и учвршћавања (на религијском темељу) моралних начела, мора у исто време да се држи по страни од вршења политичких страсти и од борбе политичких партија. Другим речима, представницима цркве није допуштено да воде политичку агитацију , искоришћавајући у ту сврху свој ауторитет и утицај на вернике. 4443

41 Уставотворна скупштина / тшенум, XVII редовни састанак, 18. април 1921,

21,22.

42 Слободан Јовановић, Устаено праео Краљевине Срба, Хреата и Слоеенаца, Београд 1924, 439.

43 Михаило Чубински, Научни и практични коментар криеичног закошка Краљввине Југославије од 27. јануара 1929. год, Београд 1930, 577.

44

Анали Правног факултета у Београду; година LXV, 3/2017