Arhiv UNS — Crkveni listovi

жари, па да даде зиак (по свој при.шцп дувањем у рог или у трубу) чим па истоку пзнад планине Хеврона угледа прву румен зорину. У тај тренутак ваља већ да се почиње „Јутрења". Али се с тога баш нретходни нослови раније СЈ!рше. Велика и тешка тучна врата на зидини, која храм и његове авлије ограђује, отварају се добра нола часа нред зору. Свештеници излазе пред та главна врата на дувају у сребрне трубе, буде грађане да похитају у храм на јутрењу службу. Служба Богу не би била нотнуна кад би је сами свештеници без народа вршили. А опет се одавна стекло искуство, да није сигурно да ће се грађани из слаткога сна јеком баш из сребрних труба пробудити па похитати и на време у храм стићи. С тога су практичнп јерусалимски грађани од давна и давна усвојили да за сваки месец дана унапред одреде, који и који грађани кога дана морају у име целог народа израиљског службама нрисуствовати. Многи од тих одређених грађана већ су пред зидииама храма, и само чекају да се врата отворе, да одстоје јеку од сребрних труба, па да за свештеницима уђу у „ПортуА у авлију од храма, и да ту чекају кад ће се и у сам храм нустити. Свештеници се сад пскуиљају око свога Проте на, узев у руке занаљене буктиње, полазе за њим у свечаном ноходу да прегледају све дворане, преграде, кутове око храма и у самом храму, али не улазећи у олтар у коме је „Светиња над Светињама. “ По свршеном том онходу искупљају •се опет око свога Проте у дворани храма, која се зове „Дворана углачаног мрамора. “ Ту се коцком одређује који ће од присутних свештеника који део од службе да изврши: ко ће да закоље јагње, ко да учествује у жртвопрпношењу, ко да пали и усекњује свеће на златном свећњаку, кб да приправи олтар за паљење тамњана итд. За овим се доноси у средину свештеника, јагње, те се брижљиво прегледа је ли подобно да се на жртву принесе. Ако се нађе да је без махне, свештеници га напајају свежом водом из једне златне купе, и онда га односе и полажу на жртвеник, који стоји на северу од олтара, а полажу га тако да му је глава окренута к западу, јер је по предању и Аврам свога сина Исака тако наместио био, спремајући се да га на жртву принесе.

ХГИШЋАНСКИ ВЕСНИК