Arhiv UNS — Crkveni listovi

младост п најбоље своје годипе чипећи добро, живећи богоугодпо и непрекидно се Богу мољећи е да би им подарио бар једно чедо, пород од срца њихова тако пуног љубави. Али ето стигоше већ и у седу сутоњ живота свога њих двоје самохрани, под прекором да је облак некакве срдње Божје над њима! Они којих је законознадачка високоученост ишла с тескобом срца без милосрђа до у најдаљу крајњост. замеради су Зарији што одавна није тражио развод брака од жене нероткиње, јер на то је не само право по закону имао, него му је као свештенику то у неку руку и дужност бида! Зарија није био учен па није ни имао укуса за адвокатска танка испредања из закона; у место учености имао је он пуно природног бдагородства душе, пуно правог мидосрђа, па је надазио да је право да још и оно мадо пута што му је кроз живот до гроба остајадо прође поштено, држећи верно и нежно за руку жену, коју је још у раној својој мдадости себи за друга изабрао. У свима временима бдагородство душе за многе људе није друго него сдабост срца, да пе кажем сдабост карактера. Тако су и о Зарији многи његови савременици мисдиди: „Добар човек, предобар, поштен, скроман, побожан ади сдаб карактер, и очевидно под обдаком срдње Божје \ с Сам Зарија као да је давно престао и да мисди, да је достојан какве особите мидости Божје. Гајио је и даље у топдом свом срцу „страх Господњи“ и љубав нрема Богу; ади од како су и он и Једисавета загазидп у снежна поља старости, њихове су се молитве Богу дизаде поглавито за мидости народу израиљскоме. И опет, како често бива да баш онда кад човек престане да се нада мидостима од Бога, Бог пусти на њ животворну дажду од мидости и бдагосдова, какви се никад очекивади нису! Какво је изненађење морадо обузети све присутне свештенике, кад тога јутра највиша част да врши најсвечанији чин на јутрењу, паде коцком у део ономе старцу, п најпростијем међу њима свима, „ономе попу са седа!“ Без сумње нико од њих није био тодико изненађен п тако дубоко потресен као сам старац Зарија! Ади сад већ више иије бидо времена за размишљања и чуђења! Ваљадо је одмах кренути се натраг к одтару и извршити онај најсвечанији чин јутарње сдужбе. Зарија пзбере два свештеника који ће му помагати. Један од ове

ХРИШЋАБСКИ ВЕСНИК