Arhiv UNS — Crkveni listovi

кћери Божје љубави неког Миковчића и неку Марију Раичић и ову су сакри.ш у манастиру Бетанији у Сиатини). Он једнако купује куће и земљишта по Сарајеву и се.шма за своје пропагандистичке циљеве, тако скоро је купио између останога неко земљиште у Кобиљ доиу код Сарајева и ту гдје нема ни једнога като.шка намјерава подићи самостан и цркву за језуите. А у исто доба тражи да у сељу Осијеку, гдје такођер нема рнмокато.шка откупи кметске земље и да ту поднгне манастир за траписте попут оног у Делибашину сељу код Бање Луке. Једшом ријечи Штад.тер непрестаје радити необзирући се на горњу опомену, а то је тим виша опасност за свето православље у данашњим неуређеним црквено просветним при.шкама у Босни и Херцеговини. Ово је нетпмичан преглед о кретању римске пропаганде у Босни п Херцеговини. У другом писму продужићемо даље.

КОНГРЕС ХРВАТСКО-РИМСКЕ ЦРКВЕ У ЗАГРЕБУ.

Међу многе необичне појаве у јавном животу наше браће Хрвата у најновије доба, додазп и њихов конгрес, којп је првијех данамјесеца Септвхмбра о. г. по новом каљ у Загребу одржан. Конгрес овај био је доиста необичан, не само по спољашњој појави својој, него и по дјелокругу своме. Свако, ко правилно п логично судитп знаде и умије, очекивати је могао, да ће се на овоме конгресу претресати чисто црквена питања, да ће му дакле дјелокруг бити конФесијоналног карактера, као што је то и само име конгреса категорички налагало; али не бјеше тако. Мјесто да се конгрес одао свом збиљом на то, да истакнута црквена питања у свом програму што потпуније и ваљаније ријеши, он је запливао струјом шовинистичке велнкохрватске политике; мјесто цркве дакле имао је у впду „Велику Хрватску," подигнуту на основу „хрватског државног права,“ тога измишљеног политичког чеда бујне великохрватске Фантазије! Темељно ријешавати црквена питања и мучити главу своју великохрватском политиком у једно те исто доба, то је била не само тешка ствар, него шта више апсолутно не могућа. То п ништа друго могло је бити узроком, да су толика црквена питања на овоме конгресу ријешена готово у неком трку, брзо и површно, ма да на конгресу бјеше заступљен лијеп број учених богослова хрватско-римске цркве. Било је говора о овијем питањима: одношај свјетовног елемента према свештеничком, одношај цркве према држави, католичка штампа, социјално питање, каритативна друштва, лијепа књижевност, народне конФесијоналне школе; али сва та питања са малом су пажњом расправљана, а с мањом још слушана, јер нијесу била у стању да одушеве и загрију великохрватску машту. Тек онда је добио конгрес свој прави израз и великохрватска су срца осје-

64

ХМШЋАНСКП ВВСНПК