Arhiv UNS — Crkveni listovi

домова. Где има тога, да се са клупе ђачке долази на положај који доноси 3 до 4000 динара годишње п на такву иарохију, где служба није скопчана ни с каквим теретом, а запостављају се свештеници, који служе по брдским п спротним пределима и који пмају више година беспрекорне п ревносне службе него овај кандидат година старости. На ову неправду свештенство је јако огорчено, али у овом времену није могло дићи гласа од себе. Свсштеничко је стање и иначе јадно и чемерно. Свештеници не могу рачунати на аванзовање, но једино да бар у старости могу доћи до бољих парохпја, или добити у вароши, ако ни за шта друго, а оно зарад школовања деце своје. Да до тога права дођу, морају се старати да буду ревносни и безпрекорни у вршењу службе своје. Али, кад се овако ради п безобзпрно п иреко реда дају најбоље парохије, онда се у свештенству убија дух и воља према своме позиву, а о ревности нема смисла ни говоритп.“ Писац је ових редака прота зајечарски Анта Милосављевић. Он је близу четрдесет година свештеник и један у сваком погледу од најодличнијих свештених лица у Србији. Никада он нпје пмао сукоба ниским а најмање са вишом иретиостављеном влашћу својом, али га је велика неправда са регулнсавањем парохија и заиостављање јучерањег клирика изазвало. Да би се образовала једна нова нарохија у Зајечару, на коју је имао доћп иоменути клирик, г. Епископ је наредио регулацију зајечарски парохија и том регулацијом образована је нова парохија од 400 домова, која је као што се из дописа види, дата поменутом клирику којп тск што је из Јиколе изишао, а прота је остао на горој и мањој парохији од 280 домова. Протпв ове п овако извршене регулације парохпја, прота Анта жалио се најпре г. Мптрополиту лпчно п писмено, а ио том и сабору Архијерејском но без успеха. Пре тога молио је г. Еппскопа, да ту неправду исправи п по што није нашао нпгде задоволења и заштите, он је апеловао на јавно мњење и пзнео ствар на јавност. Под утисцима оваквс радње он сс у доппсу послужио мало оштријим изразима, усљед чега је духовни суд епархије тимочке по наредбп г. Епископа тужио проту Анту суду вароши Беграда, као надлежном и суд је донео решење; да се прота стави под суд и у притвор и усљед тога је прота стражарно спроведен из Зајечара у Београд; но суд га је одмах пустио на јемство до окончања спора. Овај догађај са протом Антом изазвао је велико узбуђење и негодовање не само у свештенству но и у јавном мњењу. И престоннчка штампа прихватила је ствар ни мал.о ласкаво за надлежну духовну власт. Некп од грађаиа београдских пшли су тога радп г. Митрополиту пг. Епископу, пг. Епископ после личног објашњења с протом Антом изјавио је, да ће нареднти духовном суду да од тужбе одустане; но отишавши у Зајечар г. Еиископ стекао је друго мпшљење д> том случају и изјавио проти Анти, да се од тужбе неће одустајати но ствар нек иде како је пошла. Но на дан претреса јављено варошп Београда да је г. владика одустао од тужбе.

ДРКВА У КРАЉВВИНИ СРБИЈИ