Arhiv UNS — Crkveni listovi

НЕКРОЛОЗИ

| филарет ПетрОВИЋ, архимандрит и старе шина ман. Вратне, преселио се у вечност 11 пр. мес. а од запалења плућа. Родио се у Сатину, у Банату 1844. године. Закалућерио се у Манастиру Драчи (крагујевачки округ) 1865. год. 14. марта. Тридесет и пет година био је старешина манастирски ито у Миљкову, Пабровцу, Петковици, и 20. година у Вратни. У млаћим годинама послужио је интересима -отаџбине и изван ондашњих њених граница. И због тога 1869. год. у Загребу, путујући за Далмацију, допао политичког апса, где би главом платио, да га је само за по еахата полиција раније дограбила; о чему има помена у „Братимотву" бр 21. од 1902. год у чланку „ Еако Србин чува веру своју“... Па је 1872. године, првих дана месеца септембра, опет допао политич, апса у Рушчуку , кад је тамо допутовао на лаћи „Оријенту“ Јаиански иринц, враћајући се из Европе за Цариград... 1870. године био је учитељ у Сарајеву IV. раз, основ. школе, и у реалци предавао српску и црквену и историју. По свршетку школске године Сафет паша га уклони из Сарајева, куда су га послали из Богословије Митроп. Михаил и министар просвете и цркв. послова Матић. Архимандрит Филарет радио је на књижевности од 1866. год. Радова његових има по разним нашим листовима: Светови ду, Зимзелену, Јединству, Сарајевском Цветнику, Застави, Народу (новосад.), Вршачкој Кули, Истоку, Пастиру, Сиону, Веснику Српске Цркве, Хришћанском Веснику, Братимству и др. Има и засебно штампаних својих радова. Године 1903 произведен је за архимандрита; године 1905. одликован је орденом Св. Саве IV. ст; мисли се, за рад његов: „Севброисточни крај Србије“, историјека студија о народности тога краја и одпикован званичним писмом г. Председника Министарског Савета који је цуно похвале за патриотски рад. Поменути спис послат је г. Председнику Министарства, као нека врста меморандума. Исте 1905. год. архим. Филарет је славио у тишини манастирској четрдесетогодишњицу св о г монашког живота. Још и то да поменемо да Архимандрит Филарет има свој књижевни фонд од 1000. дин. код „Српске Књижевне Задруге“ који је основао 1899. год.

ДУХОВНА СТРАЖА

Бр. 1.