Arhiv UNS — Kultura

реч и каже му да се не вели иже јеси у небеси меш иже јеси на небеси. Циганин поче тврдити и рече да сш мш& потпуно право, да је Бог у небесима, а можда си ти шшо видео каквог Бога и ван небеса, то је лако могуће али ]а незаах...

92. У некаквој вароши обдржавала се сваким дааок пијаца. Тако једног дана дођу у исту варош на пијацу м деа циганина с новим котарицама, па идући један једном стражш викаше: Купите људи котарице, ево по 4 грошића ксшад. А други је циганин опет ишао другом страном кроз пиЈацу и викао: Ево људи котарица по 2 грошића комад. Кад су они тако обишли неколико пута горе доле кроз пи|ацу ш. продали своје котарице, дођу обојица у једну крчму да ручају. При ручку запита један циганин другога: Је л' поЗратиме, како си ти могао твоје котарице продавати по 2 грошића, кад ја сам још крао пруће док сам их плео, па шк ипак нисам могао давати по јефтиније од 4 грошића. Тlа ово се насмеје онај други и рече му: Ти ми велиш да ем само пруће крао па од њега плео котарице, али Ја сам украо већ оплетене готове котарице па како да их онда не могу давати још јефтиније него ти.

93. Запита једном свештеник циганина зашто тако ретк© у цркву долази, па још ваљда ни код куће ке узима никад нж библију у руке. Циганин му ка то одговори; А шта ћу ]а да радим с библијом кад не знам ни речи бекнути из а»е.. На ово онда поп опет запита: Па. ти онда наопако кезнаш ни ко те ]е створио на свет. Циганин му иш тоопет одговори: Па да богме да незнам. Сад поп зо&ие једно дете, ко]е ]е мало подаље од њих стајало к рече му: Кажи ко те ]е створио. А дете одговори: Бог отац хсо|ж ]е на небесима. Ето видиш рече поп циганину, сраж д а те буде матора лудо, ти не знаш ни ко те је створмо, а. ово је тек сад дете па већ зна. Циганин се мало прожжсли, па онда рече: То богме ни]е никако чудо, ово |е дете сад скоро створено па зато је и могло тако добро утубитм али од кад сам ја већ на свету, и шта коЈешта нисам кров моју главу протурио, па онда ко ће то све тако да запамтм и зна.

94. Неки господар имађаше слугу циганина, који је бме у сваком послу врло неспретан. Тако једном приликом десм се да ]е исти слуга при столу послуживао, па носећи по јреду

36