Arhiv UNS — Listovi osnovnih škola

НАГРАДНИ ТЕМ А Т

...Ватра је пламсала у њиховим очима; то ]е љубав према домовини коју нико не може да уништи у руци мина, а ватра у срцу које никад неће сагорети Али, људи су венули, венули су због тебе, јер ти, Слободо, ииси дошла на време. Жртве су падале, крв лила, а ти си ћутала; да ли си знала да то људски животи падају због тебе? У Нрагујевцу су те оплакивали и чезнули за тобом: изгубили су цвет младости који је, као роса, красио живот. Ирена Кекец, IVS, основна школа »Вожд Нарађорђе« Ниш

Домовино драга, много си крви пролила док си се ослободила. Добро знамо да си се родила из румене крви наших многих бораца знаних и незнаних. И крв недужне деце бојила Је твоје лице. V много жена је жртвовало своје живо те за тебе, за твоју слободу, за... Широм иаше лепе домовине водиле су се тешке и жестоке борбе за независност, за личну слободу и слободу целе моје домовине. Нрв наших бораца, наших родољуба текла је као тиха река и сливала се жуборећи тужно. Смрт ђака у Нрагујевцу, најтежа трагедија у нашој историји, болно је одјекнула у срцима наших народа. Невини ђаци гину и њихова млада дечија крв натапа жедну земљу. На том месту данас расте зелена трава која се лелује као тихи ветрић при пољем. Тужни шапат младе траве подсећа нас на наше вршњаке који су погинули за ову нашу слободу. Та крв је роса која сваке ноћи освежава и храни траву. Храни и младе биљке, цвеће, траву... Сви родољуби који дадоше своје животе дароваше нам слободу. Реч слобода је лепа, горда. Реч крв као и реч рат узбуђује нас. ГОРДАНА КОНАТАРЕВИЋ НРУШЕВИЦА

Седим уполумраку своје собе. Мој поглед блуди по нејас ним контурама предмета. Нроз отворени прозор чујем пригушене гласове, који као да долазе из взлике даљинз. Размишљам о овој јубиларној годишњици наше Револуци|е. Тридесет је година прошло од времена када се наш нарад борио за слободу. За нашу домовину, за нашу слободу, за живот наш, проливано је много крви, жртвовано много живота, уништено и опљачкано много градова, села, згселака... Пред очима ми се јављају

стравични призори: видим кр* вава разбојништва, запаљене шуме, потамнело небо, занеме ле мајке, уцвељене сестре... Неки непознати бол ми стеже !рПО. Међутим, упркос свим злочи нима и зверстима нељуди, људи су проливали своју крв, свесни да ће само тако моћи да се изборе за своју слободу, свазни да је њихова крв роса која храни слободу. Та крз проливена за бољи живот, тај живот жртвован новом животу, нагони људе да се и даље боре, да гину без жалости, поносно, с осмехом на уснама, са пркосом у очима. И кад би се сва крв, су про

лили наши родољуби, слила у једно, ми бисмо имали језеро крви које би било симбол сло боде и независности. Крв npo ливена за слободу, она нас 6одри, даје нам снагу да истраје мо и не дозволимо да нас још једном притисне ропски јарам; она нам је отворила пут ка новом животу, улила нам нову снагу, као роса која штити биљку од јунсних врућина. Крв родољуба ће вечито тећи нашим жилама, и увек нада то буде потребно, она ће поново узаврети у нама и подсетити нас да смо ми потомби једног храброг народа. Марковић Драган, ученик VIII разреда, Доња Речица

РАДИЦА НРАСИЋ VLU разред Ирушевица

СЛОБСДА - КРВ КОЈА ЦВЕТА

Садашњост то је ветар који ми милује лице. Садашњост Је ваши линови пред мојим очима. То је мој свет који ме окружује. А прсшлост? Прошлост су ваша измучена тела, ваша про ливена крв, пушчани рафали, прасак бомби, језиво завијање авиона, јецаји, звекет цокула непријатељских цокула на опу стелим улицама. И најзад слобода, псбеда, песма, радост. Расцветана земља наша храни се проливеном крвљу палих јунака, бораца. Жица бодљикавих нема више, ни логора злогласних. G-зеленела су родна поља наша. Ваши локови пример су иам како се треба борити.

Слобода то је крв која цвета. И идеје ваше су се расцветале. Ваше покличе борбе не још чујемо, ваша крв храни нове борце... ВЕДРАН ПЕРОВИЋ, VII-4 ШКОЛА »ТАТКО«

ПОТОК

Тече поток далеко Низ поља, низ горе И одлази далеко, Чак у сиње море. Набујао поток, Па ваља камење, И као да силно, Од терета стење.

На обали потока Стадо мирно пасе, Док се сунце рађа, А звезде се гасе. Ивковић Милица, Основна школа »Никодије Стојановић -Татко« одвојено осморазредно одељење у Великој Плани Татко

Било их је двадесет, стотина, хиљада, који су Топлица уливали наду. Било их је стотина, хиљада, милиона, мајка им је Топлица, а Татко је Он. Хеј, ти црна бисто, наш вољени Татко, насмеј нам се једном, само једном слатко. Погледај хероју: домовина нова, па кажи да ли је ко из твојих снова? Татково је име у нашим мислима, а његова храброст у нашим срцима. Било их је двадесет, стотина, хиљаду, што су Топлици уливали наду. I Љубинка Ирушић, VUII

11. новембар 1975.

rt D Л E T