Arhiv UNS — Listovi stranaka

НАШИМ ПРИЈАТЕЉИ МА

*) Овај проглас ућутили смо нашим пријатељима када „Република“ још није почела понова излазити, па сматрамо да је потребно да га у целини објавимо и у своме партијском органу. Обраћамо вам се опет писмом, можда последњи пут пре неко што покренемо наш партиски орган који нам Је реакција угушила пре равно двадесет година. Обраћамо вам се да одговоримо на ваша питања и задовољимо општу радозналост; одкуда републиканска странка у Народном фронту и да објаснимо повод његовог постанка и мотив нашег учешћа и положаја у њему. Народни фронт није случајна творевина, ни партиска или владавинска комбинација једног тренутка или Једног историскоог раздобља. Он Је Једна историска нужност, на коју Је народе ЈугославиЈе упућивала реакциЈа много пре неприЈатељске наЈезде. Сви напредни елементи у земљи осећали су неодољиву потребу окупљања, прибирања и повезивања свих демократских снага у Једну борбену организациЈу, у један фронт, много раниЈе од неприЈатељског насртаја на нашу земљу. Народни фронт Је замишљен као бедем, као брана против свих налета реакциЈе, унутра и споља, домаће и међународне. Њега Је препоручивао и наметао сам живот. као историску потребу данашњице. Он се ocehao, он Је лебдео у зраку, он Је тињао у срцима, у душама свих слободоумних духова, као покрет, као борбени поклич против реакциЈе у свету, коЈа Је удружено и чврсто наступала. Дошао Је рат са свима својим страхотама и ужасима, да убрза окупљање и прибирање свих снага и прошири се по свима окупираним земљама. Тако Је Народни фронт постао Једна општа потреба, заједничка творевина, драгоцена тековина слободоумних народних елемената у борби против мрског завојевача и међународне реакциЈе. У Једном судбоносном часу, када је државни и народни опстанак био доведен у питање, Југословенска демократска републиканска странка, коЈа се Једина побубила и јавно на зборовима кроз штампу и на суду узела у заштиту бездушно прогањану комунистичку странку, није могла остати изван борбе и ступила је у редове Народног фронта са својом познатом одважношду, својом осћедоченом отвореношћу и свопоизнатом лоЧ* лношћу - ° на Је ТО учииила у ж'}Л>и да прино-•* , г це очувању, и ојачању демократ*,ких тековина боsбе и за изграф>у нове демократске федераТи?не Југословенске РЕПУБЛИКЕ> Југословенска демократска републиканска с.ранка ниЈе могла ни смела остати по страни кад се примицао тренутак за остварење идеала за који се она залагала кроз двадесет и пет година своЈе бескомпромисне борбе, и у коЈој Је она поднела многоброЈне и скупоцене жртве, али изашла чиста и светла образа; ДЕМОКРАТИЈА И РЕПУБЛИКА.. Она је то могла учинити тим пре, што Је Народни фронт прихватио и у дело спровео основно начело државног уређења: ФЕДЕРАЦИЈУ» које Је југословенска демократска републиканска странка прва истзкла у свом програму

и доследно и непоколебљиво заступала од свога постанка до данас. НаЈзад, у Народни фронт у Србији ступиле су сем наше странке све напредне снаге народне: поЈединци, групе и странке, као: комунистичка странка коЈа Је била покретач и вођ ослободилачке борбе, социЈалистичка и социЈалдемократска странка, земљорадничка и сељачка странка, самостална демократи и група напредних интелектуалаца око листа „Напред**. НиЈедна од тих организациЈа није изгубила своју индивидуалност, али су све чврсто везане заЈедничким програмом и прожете Једном идеЈом: идејом изградње боље будућности народа и државе. Круна тога програма коЈи Је дело компромиса и међусобног разумевања Јесте РЕПУБЛИКА, као најсавршениЈи израз демократиЈе, коЈу Је Народни фронт прихватио и унео у своЈ програм као основни захтев наше странке. Нема истинСке демократиЈе без републике, као полазне тачке за остварење друштвене правде и Једнакости. Тај успех претставља триумф наше борбе: то Је признање и сатисфакција нашоЈ странци за њезино непоколебљиво држање кроз читав Један бурни период наше историЈе. То Је у.олико значаЈније што ниЈедна друга група или политичка организација на Балкану, слачиа или истоветна са Народним фронтом, ниЈе у свом програму отворено, мушки и неприкривено истакла идеЈу републике као свој основни и неотступни захтев. То истицање републике у први план одговара потпуно одважном и одлучном ставу коЈи Је одувек карактерисао Југословенску демократску републиканску странку. Оно Је плод горког искуства, до кога су монархиЈе довеле своје народе. Оно Је у исто време и поука да Је свако приЈатељство са монархиЈом лисичја искреност и курЈачко друштво, као што Је рекао Шанфор. Тако се насупрот фронту реакциЈе и фашизма који у нашоЈ земљи ниЈе још потпуно сатрвен, створио фронт ДЕМОКРАТИЈЕ. За нас није оста Јао никакав избор, никакво двоумљење, никакво колебање. Југословенска демократска републиканска странка ниЈе се могла сврстати у редове оних мрачних сила реакције и корупције коЈе су од ЈугославиЈе биле створиле тамницу за њезине народе и за неколико дана коцкарски проћердале слободу, част и углед, и све мучне тековине читавих генерациЈа. Данас, кад га иста реакциЈа наваљуЈе новом снагом, споља и изнутра, Народни фронт се показуЈе као потреба, за коЈу би се могло рећи оно што Је Палацки рекао некад за Аустрију: и кад не би постојао, требало би га створити. Али ово залагање за одржавање Народног фронта не помућује наше погледе и не искључује разумну критику, коЈа се подиже и чуЈе са много страна, против погрешака неупутног рада, чак и самовоље, како Је то у скупштини напоменуо и министар Кардељ, извесних органа народних власти. То осећаЈу и увиђају и они коЈи су на челу државне управе. Ретка Је влада коЈа тако поштено, тако искрено, тако лојално признаЈе и јавно исповеда почињене грешке, као што то чини данашња влада. Она ула-

же много напора и добре воље да грешке исправи, да самовољу сузбиЈе и да у границе закона сведе поступке органа власти, коЈе се не могу увек одбранити од оправданих замерака. Што ЈоЈ то увек не полази за руком, не треба схватити као недостатак добре воље, већ пре и више као немогућност да у Једном завршном периоду ратног стања своЈу успешну контролу спроведе до свих места. Али Је Југословенска демократска републиканска странка Још и зато ту, да своЈу улогу у служби народних интере-

са до краја испуни и да се по потреби за њих и жртвује. Наши пријатељи треба да имају поверење у људе, који су на челу Републиканске странке коЈи народне интересе нису ни у наЈтеже доба реакциЈе занемарили и напустили. Они треба да веруЈу да ниЈедно битно начело партиског програма неће бити напуштено, ни нада коју уњу полажу сви поборниии слободе и праве демократиЈе неће бити изневерена. У то име ми вас поздрављамо и довикујемо: до скорог виђења на изборима.

Поводом спора са Итолијом

У историском процесу ослобођавања и уједињења, који је трајао почев од националне револу ције 1804 године па кроз цео деветнаести и прву половину двадесетог века, националне тежње, напори и борбе југословенских народа биле су управљене на то да се ослободе туђинске домиНације. У овоме процесу дошло је до израза колективно народно осећање у погледу његове сигурности, као и његова тежња за слободом и независношћу. Ма колико да су те борбе биле мучне и тешке, и ма да су, у извесним њиховим фазама, изгледале немогућне и ирационалне, њих је народ водио упорно, не обазирући се на жртве, упркос свих тешкоћа и чак противно сваком такозваном „здравом разуму", и најзад је у њима успео. Јер, ако би се успех тих напора и борби посматрао само као евентуални резултат односа снага, онда је сам тај однос снага, у свима фазама ових нпора и борби, убеђивао у немогућност остварења тих народних тежњи и напора. Зато је ова народна борба увек била не само мучна и тешка, већ је била херојска. У сукобу Давида и Голијата херој је млади Давид. Зато је наша народноослободилачка борба и у својој завршној фази у току овога страховитог рата, беспримерна и велика и претставља круну напора свих југословенских народа у борби за слободу, независност и успостављање њихове сигурности . У току ових народних борби и напора историски су утврђене две стварк. Пре све![а, чињеница да земље српског, хрватског, словепачиог, као и острих југословенских народа могМдабуду своје, слободне и независуе само у државној заједници која је плод заједничких народних борби, жртава и њихове јасно и слободно изражене воље. Братство и јединство југословенских народа, њихова слобода, равноправност и државност претстављају зато суштину њиховог живљења, опстанка и њихове сигурности У овим начелима изражава се, у битности, унутрашњи национални и политички смисао тих напора, борби и жртава и у њима се садржк реална основа за национално, политичко ,социјално и културно њихово живљење у будућности. И та суштина и та основа, после толиких напора и жртава, добили су најзад свој облик и садржину у Демократској Федеративној Југославији.

Затим друга чињеница. Процес ослобођења и уједињења у свима својим фазама, па и у овој народноослободилачкој у току овога рата, не би могао да се оствари усамљеним акцијама и борбама. Тај процес је морао бити укључен у општи идејни и политички развој који се у односном времену обављао на међународном плану цивилизованих народа. Он је морао зато имати исте идејне основе са тим општим прогресивним рззвојем у свету. Међузависност збивања и епоха општег идешог и прогресивног политичког развоја постојана је у свима фазама наших ослободилачких напора и борби. Зато су ова збивања увек била политички напредна, идејно ппогресквна и аптереакционарпа. Почев од идеја француске револуције (1789—91), која је само неколико година претходила народном устанку од 1804 и чија је илејна садржина као флуид продрла у душе људи и народа и у то револуционарно коло повезала и нашу наподну борбу, пз 1848, 1914—18 и 1941—45, т а међузависност збивања код југосло венских народа и општи прогресивни идејни и политички развој у свету били су повезани у једну органску целину и суштину. Идеје изражене у Атланској повељи, као и у осталим међусавезничким политичким и правиим актима одговарале су основној идеји водиљи наше ослободилачке борбе. Ти основи одређивали су увек и пут те наше народне политике и друштво у коме ћемо бити, у коме једино можемо бити; имали смо увек исте савезнике. И када у духу ових размишљања и на основу оваквих истинитих историских чињеница треба да се одреди наот став, да се формулишу наши захтеви и да се об(> а зложи нагае право у спору ко|и има са Италијом у погледу Истре, Ријеке, Трста, Горице и Острва, онда се најкраће може рећи: и наш став и наши захтеви и наше право већ су и постављени и формулисани и утврђени. Они нису само наш став, наши захтеви и наше право, већ једновремено претстављају основни став, захтеве и остваривање права садпжаних у циљевима рата и мира наших великих савезпика и велике светске коалације Уједињених нација. Повреда нашег права у овоме спору значила би једновремено и повреду суштине циљева мира, за које је просуто море кови најбољих синова народа Уједињених нација. Или или, нешто треће не постоји. Наше ппаво не само да fe укљу-

чено у иде]ну и политичку садржину заједничких циљева рата и мира, већ претставља и правну и моралну обавезу наших савезника према своме, у свему лојалном и, можда, најискрвављенијем члану. И не само то. Неиспуњен>е ове правне и моралне обавезе према нама, не само да би изобличило правну и моралну физиономију суштине заједничке борбе и циљева мира свих савезника, већ би то ишло само у корист реакционарног дела народа Италије, зачетника фашизма, носиоца политичке агресије и напада и типичног претставника повампирујућег империјализма. Као што је било лако истинитим историским чињеницама илустровати суштину и генезу народноослободилачке борбе југословенских народа, њену националну, идејну и политичку повезаност са општим прогресивним, идејним и политичким развојем на међународном плану цивилизованог света и међузависност збивања на нашем унутрашњем плану са циљевима рат и мира наших увек истих савезника, тако је исто лако и веома поучно

илустровати, обрнуто томе, драматичн« пут политике оиле и клевета, политике напада и под* вала, политике смишљеног издајства и повампиреног империјализма нашег супарника у овом спо- _ ру данашње Hpajraje. Нама ова прогДаганда није по* требна или, тачрије, не би требало да нам је пстребна. КакоЧе ипак морају, као у гваком cnopjh' исцрпети сви аргумекти и дска- зи национални и етнички, политички и културни, економски, со* цијални и стварни, то се ипак мора учинити и то he се учинити. Пред савест цивилизованог човечанства и пред светско јавно мнење ми можемо да изиђемо мирно и достојанствено, уверени да смо свој дуг испунили часно . и потпуно и уверени да ће присаједињење ових области своме народном телу, што није било учињено после прошлог светског рата, створити услове да се најзад пође путем добрих и прија* тељских суседских односа, на који и Југославију и Италију упућују смишљени, разумни и добро схваћени узамајни народни интереси. Владимир Св. СИМИЋ

Јавна реч и шапат

Оде шапат од уета До уста... Шго је даље, све то јаче расте. Maaivpamih. То двоје нису смртни непријатељи, али нису ни присни пријатељи. Они се ие маре много и не слажу добро, али се и не прогоне до истраге. Само, кад једно од њих зрачи, друго тамни. Кад Је Јавна реч смела и слободна, шапат је уздржљив и снебивљив. Кад је јавна реч пригушена или смрвљена, шапат је моћан и пустошан. Он се снажи У политичкој тами; буја кад је стега; ликује над препрекама; не плаши се претњи. Кад јавна печ замое, шапат прене и почиње своју владавину над душама. Он постаје брз и хитар и ако је у слободи био спор и тром. Као у оног џина из бајке и у њега су кораци од селам миља. Али он и не корача него прелеће баснословном брзином из града у град, из села у село; продире у све кутове; захвата све друштвене редове; осваја личности свих узоаста. Свесно или несвесно њега прихвата цео свет; све се удружу.је да га одржи, појача и распростре. Шапату се увек поклања много више вере него јавноЈ речи. Он је прикривен и тајанствен, па зато привлачан, утицајан, заразан, прилепчив. Јавна реч излази на светлост; њу човек може разгледати са свих страна, ублажитн је, ослабити, сузбити, опорећи. Она мора, и кад је најбезобзирнија, да се умерава, да се обзире на чињенице, да води рачуна о истини, да пази на логичност. Јавна реч ступа у борбу са доугом јавном печЈу и, с малим изузетком, побеђује она која је истинитија, разложкија, богатија чињеницама, снажнија у изразу, топлија, осећајнија. И кад се деси да победи она неискренија, лукавија

безсчнија, то је Пирова победа. Шапа-; је слободан од сваког надзора; он се не да умекшати, сузбити, оповргнути и оспорити. Он полази у лов на душе са малом кесицом а враћа се са огромним товарима. Њему нико ништа не одузима, него му сваки прино и више или мање дара. Јавна реч кал<е свој суд о по:тупцимз истакнугих јавних радника, али се тај суд не понавља че:то. Шапат, напротив, непрекидно кпу;ки; никад се не умара; свуд се приктда. Нема гкмпа v кп ; и он не допире и којим нс господари. Он лети из приватног дома на јавна места; у кафану, на шеталиште, на сајмове, у цркву, на гробље .. Шапат може рећи, искрећући Христову реч: где се вас двојица састанете, ту сам ја... Лзуди који мисле да угушењем јавне речи престаје снага критике, љуто се варају. Историја је пуна примера о силној снази шапата. Он око моћних личности плете замке из којих се не могу никад морално спасти. Он је често обарао јаке л>уде којима јавна реч није могла наудити. У , њему је, у прошлости, било много клица за разне завере, преврате и побуне. Шапат је несвесни али љути и немилосрдни осветник оковане јавне речи. Где он допре, мелем не помаже. Кад јавна реч рани једну личност, рана често зараста. Али шапат непре:таним понављањем ствара ране непреболке, јер им не да да се замирб. Морално здрави организми немају се рашта бојати шапата. Он их може само огребсти или боцнути. Напротив, људе морално начете, натруле и нагрижене шапат сладострасно руши и сатире.

1) Овај напис првобитно је штампан у 16 бр. Чачанског гласника, од 22 априла, 1934 г., а одатле прештампа« у неколико других листова, Чачански глас објавио је да he чланак поново штапати, јер је 16 бр. сав распродат, али му то власт није допустила.

Јаша М. ПРОДАНОВИЋ

Зашто је краљ Александар мрзео Совјетску Русију

Ч гпркање по царско-краљевским буњиштима

ИЗ ДОКУМЕНАТА РУСКЕ ЦАРСКЕ ДИПЛОМАТСКВ АРХИВЕ

ГТрави узроци убиства краља Александра нијесу довољно о* светљени; очекује се неумитан судија да открије све. Можда је за-њега cpeha, што је уклоњен са света прије катастрофе, Јер је моје уверење да би се нашао раме уз раме са Павелићем ако би доживео пропаст Хитлерове најезде. Али то иде на друго место. Да се не удаљујемо од главне теме. која ће вјерујем, заинтересовати јавност. Почећемо са крзтком карактеристиком овога балканског Далај Ламе. Био је сумлрпо окарактерисан: сујеверан, лакоперан, среброљув, самољубив, осветољубив до первезности. То су биле битне особине крал,а Александра. Оца је оглаеио малоумним, брата лудим, да би се само докопао престола. Он је ове особине у првом реду наследио и убаштинио од свога деде краља Николе. Он је спољну и унутрашњу политику водио не као спољну и унутрашњу политику земље него као личну, каприциозну и осветољуиву. Отуда шегова расна и демонска мржња према револуционариој и препорођеној Русији. То је питање које ie мучило и узнемиравало наше најумније људе, Јер његови јавни и тајни испади према својим најближим сарадницима, који су покушавали да

i га умудре и врате на пут свеI словенске политике, били су више него загонетни и неразумљиви. Један мој пријатељ још за живота Александра рече ми на поверење: „Ни Цицерон није више мрзео Клеопатру но Александар Русију". Ја оам одлучио да sine ira et studio откријем ту тајну. Своје академско образовање и све оно са чим располажем стекао сам у мојој драгој милој домовини Русији. Отуда као изразитији русофил и поборник слободе, умних идеја, био сам радо примљен у круговима нове Русије. Могућност ми се дакле указала да дођем до овог сазнања. За време Европског рата налазио сам се као ратни дописиик „Новоје Времја“ у Црној Гори и био сам добро примљен код руске дипломатије на Балкзну. Једног дана пред првн светски рат добијем позив од руског посланика Обнорског на Цетињу који ми стави до знања каква ће судбина постићи краљевине Србију и Црну Гору, иапоменувши ми да кидам за Русију. Дао ми је, разуме се тајно пасош. Стигао сам у Петроград 5 cetv тембра 1915 године и јавио се својој редакцији „Новоје Времја“. Директор листа Суворин саопшти ми да останем при редакцији док се укаже боље и повољкије време.

Почетком 1916 године Краљевска Влада Србије с Крфа упути професора Белића, Куманудија и Станојевића ради пропаганде да наш руски братски народ упознају с Голготом коју је доживео српски народ. Руски Министар Просвете одмах им даде катедре на Универзитету да држе студентима предавање. После малог размака дстутује и ондашњи митрополит скопски а после патријарх српски Варнава са истом идејом као и да дође у контакт са Распућином. Блаженопочивши патријарх Варнава као руски ђак петроградске Духовне академије посети свога бившега професора петроградског митрополита Пићерина. О вај му саопшти карактеристику рускога демона Распућина. Патријарх Варнава после таквог саопштења није хтео ни да чује за Распућина, али је био због тога опоменут с Крфа од својих надлежних. Ја сам се често налазио у друштву професора Белића, Куманудија и Станојевића који су ми давали новинарски ма теријал а којега сам искоришћавао по њиховој жељи. Једног дана ми рекоше да је допутовао с Крфа мајор Раде Јанковић и да би требало да га посетим јер је и он журналиста и био је сарадник органа Југословенске патриотске организације „Пијемонта“ Ја сам радо прихватио њихов предлог и упознао се са мајором Јанковићем. За време мога пребивања у Петрограду ја сам се упознао са руском историјском фамилијом Наришкини (мајка Петра Велнкога била је од Наришкиних). Једнога дана када сам посетио Наришкине упознао сам се са дворском дамом Наришкином ко-

ја ме је питала да ли познајем мајора Јанковића. Ја рекох да га познајем. Она ми рече да он често посећује Царско СеЗш и царску породицу и да располаже са шифрама које посредују и служе између регента Александра и најстарије ћерке цара руског књегиње Олге и да су вјерени. Даље ми повери да је ту идеју дао као протежер руски амбасадор у Београду Хартвиг. Једновремено јавили су се два кандидата за вјеридбу старије ћерке цара руског престолонаследник румунски Карло и престолонаследник српски Александар. Фамилијарно мишљење било је подељено. Царица је била за румунског престолонаследника а Цар за српског престолонаследника. Царска фамилија једногласно је донела одлуку да се обадва ђувеглије јаве у Петроград ради допадања и тако буде, Претседник владе Краљевине Србије Никола Пашић са престолонаследником Александром и другима а претседник румунске владе Антонеско са престолонаследником Румуније отпутују једновремено у Петроград. Први је био примљен у аудијенцију код царице румунски престолонаслед ник и то у њеном кабинету. Но Карло се заборави извуче цигарету и запали је без дозволе царичине. То је толико на царицу утицало да га је демостративно напустила и ходницима викала: „неваспитани дурак", па је то међу дворским дамама и поновила неколико пута. И као што се види јединим кандидатом вјеоидбе остане престолонаследник Александар. По случају те веридбе српска Делегадија за вјеридбу са пре-

исто поновила и када се нашла столонаследником била је позвата на вечеру у руском двору. [ Та вечера била је тим свечанија што је и руски престолонаследним Сергије сео за сто кад су страни гости били за трпезом. За време мога пребивања у Љењинграду упознао сам се са бив. генералним конзулом у Пекингу Вознесенским који је баш приликом мог доласка у Љенинград удаљен са положаја решењем министра иностраних дела Сазонова. Ми смо били нераздвојни другови и често смо у заједници посећивали наше партије и то највише на Виборској страни. Када су комунисти узели власт у своје руке Вознесенски постане начелник Мин. опољних послова за Далеки Исток. Једног дана он ми предложи да му се јавим у канцеларију. Када сам дошао предложи ми да останем код њега или да ме пошаље где је мени воља. Ја му одговорих Ви сте срушили вашег сатрапа а ја имам борбу са домаћим демонима и краљем Никслом и замолим га да добијем дозволу да прегледам архиву Министарства спољних послова ради материјала за борбу. Он ми рече дођите сутра. Сутрадан и он пође самном у кабинет где је био пре Сазонов и како уђемо обрне се: „Товаришч Троцки ово је адвокат Марковић нз Црне Горе о коме сам вам говорио". Одмах су удовољили Mojoj’ молби . У архиви наишао сам на дипломатски преписку о вјеридби Александра и принцезе Олге и на много других докумената као на пример; о фамозном солунском процесу где сааезничке владе Русија* Америка, Бпглеска

и Француска саветују Српску владу да не примени смртну казну према осуђенима... О Севериом уговору по којему смо изгубили Задар, Фијуму, Скадар; а такође и о извештају руских дипломата иза границе својој влади да је уследио развод брака између кнеза Арсена и његове супруге књегиње Демидове, и то да је Арсеније тек онда успео када је употребио доказно средство и доказао да више од године дана није с њоме долазио У додир. Из овога се види да је кнез Павле ванбрачно дете. Као што напоменух о дипло* матским документима којим ја располажем о фамозном Солунском процесу, они су објављени 1919 године у београдском дневнику Цицварића и произвели су општи револт... Документ о Краљу Николи и његовој породици издао је Лубурић књижевник по уговору између мене и њега под називом „Издаја Краља Николе" а Северне уговоре између Југославије и Италије по молби ондашњега претседника владе Стојана Протића однео сам лично у Париз и предао Пашићу. * * * Александрова мржња и антипатија према Совјетском Савезу тумачи се великом жалошћу за вереницом која ie пропала заједно са царском породицом. Мрзео га је и није хтео никако да обнови дипломатске односе између Русије и Југославије иако је Русија неколико пута предлагзла а и наши русофили утицали на Краља да се дође до таквих одношаја. Сваки пут је одбијао; није хтео да чује за то.

А. МАРКОВИЋ

адвокат ц публициста

6

РЕПУБЛИКА

Уторак, 6 новембра 1945