Arhiv UNS — Listovi stranaka

гова за потпаљивање новог рата, ради уских, себичних циљева капиталистичких монопола, ради остварења њиховог светског господства над другим земљама и народима. Све то из дана у дан појачава незадовољство народних маса у САД. Постаје све јачи расцеп Сједињених Америчких Држава на две главие групације: империјалистичку, која данас диригује спољну и унутрашњу политику САД, и на демократску, којој припада будућност. У борби против ратно поробљивачке и реакционарне политике империјалистичких кругова демократски елементи САД се рве више окупљају и уједињују. Израз тога процеса је нова, такозвана трећа, прогресивна странка на челу са Хенри Валасом. На овогодишњим претседничким и парламентарним изборима ова странка самостално учествује против две старе, реакционарне странке, демократске и републиканске, које су носиоци данашње антидемократске и империјалистичке политике, коју диктирају крупни монополи. Ова странка је ;за кратко време створила доста јаке позиције у народним масама у читавој земљи; њу помажу многобројне напредне организације и синдикални савези, а међу њима и Комунистичка партија САД. Несумњиво да је хапшење руководилаца КП САД изборни ударац против нове треће странке, усмерен на слабљење њених изборних позиција. Очигледно је да две владајуће партије, демократска и републиканска, које финансирају крупни монополи, хоће овим хапшењем да застраше оне америчке бираче који се спремају да гласају за Хенри Валаса и кандидате треће странке. Али по свему судећи, овде није у питању само изборни маневар, већ далекосежније намере америчке империјалистичке реакције. Ово постаје још вероватније када се на хапшење руководилаца КП САД гледа у вези са разним реакционарним мерама које се у САД већ дуже времена спроводе против демократских елемената. Довољно је само поменути такозвани Тафт —Хартлијев закон против радничких синдиката и права штрајка, помоћу кога је практично ликвидирано основно демократско право радничке класе да се организовано бори за своје животне интересе. Или, на пример, такозвана ~Комисија за испитивање антиамеричке делатности", која је подвргла реакционарним прогонима све напредне људе и организације, све најдемократскије елементе. Или позната уредба о проверавању лојалности државних службеника, донета марта 1947 год., по којој су као „сумњива лица" подвргнути проверавању 2,300.000 државних службеника САД. Или познати, тзв. Мунтов, антикомунистички законски пројект, усмерен на стварно уништавање легалности Комунистичке партије САД и свих осталих напредних организација, чије је коначно изгласавање у америчком Конгресу морало за сада бити одложено, због буре протеста коју су широм Сједињевих Америчких Држава подигле десетине хиљада напредних људи и све демократске организације. Уз све то, најбеснија антикомунистичка пропаганда, коју свакодневно шири америчка штампа, радио, филм итд. итд. Све ово говори да је у САД постала свакидашња појава гажење и укидање демократских права и слобода, макар и онаквих уских, формалних, какве народним масама пружа тзв. западна, тј. буржоаска демократија, коју империјалисти и реакционари толико хвале. Због свега тога, многи људи су хапшење руководилаца КП САД упоредили са Хитлеровом паљ>евином Рајхстага. Поводом тога, прет-

3 Црвена застапа

33