Arhiv UNS — Listovi stranaka

терором и насиљем као средствима csoje владавине, да уништава демократију, да гази демократска права народних маса. Говорећи о политичким особинама империјалистичког система, велики Лењин учи да је буржоаска демократија одговарала периоду слободне конкуренције, али да не одговара монополистичком (стадију капитализма, да монополима одговара политичка реакција. Он каже: ~Империјализам је епоха финансијског капитала и монопола, који свагде уносе тежње за господством, а не за слободом. Резултат тих тенденција је реакција на читавој линији, ма какво било политичко уређење, крајње пооштрење противречја и на том подручју. Особито се заоштрава и национално потлачивање и тежња за анексијама, тј. за рушењем националне независности..." (Империјализам као највиши стадиј капитализма). ..Политичка реакција на читавој линији је својство империјализма" (Империјализам и расцеп социјализма). Ово је Лењин писао 1916 године, када је открио и доказао да је капитализам у свом развитку ушао у стадиј империјализма који се у годинама 1898—1914 потпуно формирао у свој нарочити историски стадиј чија је нарочитост тројака: „империјализам је (1) монополистички капитализам; (2) паразитски или трулећи капита(3) умирући капитализам" (Лењин). Тенденције о којима је реч у напред наведеним цитатима Лењин истиче као испољавање процеса трулења капитализма у његовом империјалистичком стадију, као испољавање тежње империјалистичке буржоазије да неколико империјалистичких држава учини вечитим паразитима на телу стотина милиона радних и експлоатисаних људи читавог света. У време када је Лењин дао научну анализу и оцену империјализма, капитализам је још био једини друштвени систем на земаљској кугли. После 1917 године капитализам више није био једини друштвени систем; поред њега се стао развијати и јачати нови социјалистички систем, кога је на свет донела Велика октобарска социјалистичка револуција, која је разбила јединствени империјалистички ланац и истргла из империјализма једну шестину земаљске кугле. Отада капитализам rotje више никада могао да постигне онј г сигурност, чврстину и стабилност коју је имао пре Октобарске социјалистичке револуције. Отада су се сва противречја у капиталистичком свету још више заоштрила. Резултат заоштравања тих противречја у периоду између два светска рата била је победа фашизма у неколико кругших капиталистичких земаља и други светски рат, кога је фашизам изазвао. У великом ослободилачком рату против фашизма главна снага била је велика земља социјализма, Совјетски Савез, који је на челу слободољубивих снага човечанства однео светско-историску победу над фашистичким силама. Поразом фашистичких сила, империјалистички систем је задобио тежак ударац, јер је тај пораз уништио његову ударну снагу, а поред тога из империјалистичког система, уз помоћ великог Совјетског Савеза, истргао се низ земаља источне Европе у којима је радни народ, под вођством радничке класе, узео власт у своје руке, остварио истинску народну демократију и чврсто пошао путем социјалистичког развитка. Али, империјалистички систем је, иако јако ослабљен, преживео други светски рат.