Arhiv UNS — Listovi stranaka

cijalizma s jedne strane, a, s druge strane, oni su protiv diktature proletarijata i misle da socijalizam može pobediti bez diktature proletarij ata јег, kako marksizam uči, bez diktature proletarijata nema socijabzma. Na toj osnovi se ređaju svi moguči citati iz klasičnih dela marksizma-lenjinizma. Međutim, tu je zabuna i falsifikat. Naš Program tvrdi upravo obmuto. Naš Program tvrdi da na onom stepenu u razvitku društva kad država postaje sastavni deo ekonomske baze, da je samo diktatura proletarijata sposobna da rasplete protivrečnosti društvenih odnosa i da društvo usmeri u pravcu socijalizma. Ali, „diktatura proletarijata je država koja odumire“, „proletarijat organizovan kao vladajuća klasa“ to i „nije država u pravom smislu reči“ itd. Tu je razlika i neslaganje. Diktatura proletarijata i država nisu iste kategorije. Lenjin, čak, kaže izričito da diktatura proletarijata i „ nije država u pravom smislu reči“. Kad se tvrdi da država treba da odumire to ne znači da diktatura proletarijata treba da bude ukinuta, da še bez nje može, a još manje to znači da ona treba da bude zamenjena nekakvom buržoaskom diktaturom. Tako može da misli samo neznalica i birokrata. Diktatura proletarijata je takav sistem organizacije države i društva u kome se neprekidno, u praksi svakodnevnog društvenog života rađaju i razvijaju neposredni organi radničke klase i radnih Ijudi, gde država i njen aparat sve više prepuštaju svoje funkcije ovim neposrednim organima društva. „Odumiranje države“ u našem Programu (za svakog dobronamemog čitaoca koji se koliko-toliko snalazi u dijalektici i marksizmu) je teoretski, apstraktan termin za jedan specifični proces demokratizacije društva, njegove ekonomike kao i ostalih oblasti života, proces u kome neposredni organi društva, radničke klase i radnih Ijudi treba sve više da preuzimaju funkcije vlasti, a država, njen aparat ili ove funkcije da napušta ili da se pretvara u običan službenički stručni organ. Prema tome, jačanje države, to jest jačanje i razvijanje funkcija i prava njenog aparata, nije paralelan i identičan ргоces s jačanjem diktature proletarijata, i, čak, posle prvih uspeha u uspostavljanju proleterske vlasti, u organizovanju proletarijata kao vladajuće klase, upravo je najčešće obrnuto pravilo. Razvijanje i jačanje diktature proletarijata znači stalno slablje-

22

SOCUALIZAM