Arhiv UNS — Listovi stranaka

Proglašavanje naših pogleda koji su pre svega zasnovani na analizi socijalističke prakse u Jugoslaviji i plod su naših shvatanja i primene marksizma na savremene uslove za revizionizam ukazuje kako na siromaštvo misli i deformaciju raznih „teoretičara” tako i na pokušaje i napore birokratskog revizionističkog krila u međunarodnom radničkom pokretu da prikrije stvame pobude svojih „kritika”. Јег, očigledno je da napade na socij alističku Jugoslaviju nije izazvao Program Saveza komunista Jugoslavije, već pre svega to što jugoslovenski komunisti i narodi Jugoslavije neće da se odreknu sopstvenog puta u socijalizam, neće da se odreknu svoje nezavisnosti kao i prava da misle svojom glavom Dostojanstvenost, čvrstina i mimoća s kojom je Sedmi kongres odbacio napade na socijalističku Jugoslaviju i Savez komunista izraz su snage, unutrašnje čvrstine idejno-političkog jedinstva komrmista i radnih Ijudi, kao i naučne, marksističke zasnovanosti naših stavova i shvatanja. U radu Kongresa pošlo se od činjenice da je na niz važnih ргоblema našeg daljeg razvitka već ranije dat odgovor u Narodnoj skupštini i drugim pretstavničkim organima. Tu se рге svega misli na odluku o donošenju Perspektivnog plana privrednog razvitka, na određivanje politike na selu, reformu školstva itd. Prema tome, Kongres nije imao potrebu da u pojedinostima određuje sve zadatke u raznim oblastima društvenog života. Dovoljno je bilo osloniti se na važnije odluke (koje su inače donesene na osnovu i u duhu politike Saveza komunista) i ukazati na bitne zadatke komunista i ostalih radnih Ijudi u njihovom praktičnom sprovođenju. Takav način rada Kongresa upravo odgovara ulozi i metodu rada Saveza komunista u uslovima socijalističke demokratije. Sedmi kongres je, dakle, u skladu s krupnim promenama u društvu, mestu i ulozi Saveza komunista, s odgovornošču koju on ima kao vodeća idejno-politička snaga društva, prišao kao svom prvenstvenom zadatku analizi društvenog kretanja u njegovoj ukupnosti, povezanosti i isprepletenosti, razmatranju razvoja sistema socijalističke demokratije i uopštavanju bogate prakse razvitka. Na osnovu toga Kongres je mogao da formuliše zaključke, odredi smernice socijalističkog razvitka i usmeri komuniste na najvažnije političke i idejne zadatke u novim uslovima. Potrebno je na ovom mestu potsetiti da „kritičari”, pored ostalog, napadaju Savez komunista da je likvidirao svoju rukovodeću ulogu u borbi za socijalizam i da je tobože uopšte protiv političke partije radničke klase u savremenim uslovima. Besmislenost takvih tvrdnji je očigledna. Ne samo da je Savez komunista dosledno ostvario svoju rukovodeću revolucionamu ulogu kako za vreme Revolucije tako i u celom posleratnom razdoblju, ne samo da je nije slabio nego je upravo stalno jačao, ali naravno ne komandovanjem i

66

SOCUALIZAM