Arhiv UNS — Listovi stranaka

cese, ni u kakve kruto zamišljene šeme razvoja. Potrebno je izučavati stvamost, naučno analizirati činjenice i pojave da bi se mogla sagledati društvena kretanja, da bi se našli putevi razvitka, način rešavanja društvenih problema. Ne samo opšta pitanja već i praktična pitanja iz oblasti ekonomije, prava i sociologije zahtevaju, da bi se rešila, temeljno izučavanje. Zato društvene nauke dobijaju sve značajniju ulogn. Međutim, svedoci smo zaostajanja društvenih nauka za opštim razvitkom. To zaostajanje je delimično razumljivo i može se objasniti. Kretanje društva se odvija brzo, ono izaziva nove pojave, koje društvene nauke, s postojećim metodama i sredstvima, ne uspevaju u dovoljnoj meri da obuhvate, izuče i uopšte. U oblasti egzaktnih nauka razvija se bolja međunarodna saradnja i koordinacija rada, a pojedine društvene nauke u takvoj saradnji mnogo zaostaju. Sto je još značajnije, vladajuće klase i krugovi, razni društveni i politički interesi vrlo često čine jak pritisak na društvene nauke da bi ih podredile sebi, teže da od nauke naprave apologetiku datog društveno-političkog mehanizma i svoje politike. To ograničava slobodu naučnog stvaranja i nameće nauci uske i dogmatske koncepcije. Nedostatak bolje međnnarodne saradnje, apologetika i dogmatizam danas su ozbiljna smetnja bržem razvoju društvenih nauka.

Za našu zemlju razvoj društvenih nauka u oblasti ekonomijc’, prava, sociologije i nove istorije dobija poseban značaj. Izašli smo ne samo iz zaostalog kapitalističkog sistema, već i iz faze državnog administrativnog upravljanja i krenuli putem slobodnijeg socijalističkog razvitka. Za naš društveni razvoj, za društveno upravljanje i rešavanje krupnih problema übrzanog razvitka od velikog je značaja temeljito upoznavanje naše stvamosti i promena koje u njoj nastaju i izučavanje stečenog velikog iskustva da bismo mogli razrađivati našu unutrašnju politiku i dalji razvoj sistema. To je svakako veoma težak zadatak. Međutim, mi nemamo dovoljno tradicija i iskustva u društvenim naukama, nemamo razvijenu organizaciju i metode naučnog rada, ni dovoljno sposobnih kadrova. Stara, zaostala Jugoslavija nije nam ni mogla ostaviti ili je ostavila veoma oskudno i slabo nasleđe u oblasti društvenih nauka. Nisu ni postojale značajnije naučne ustanove za ovu oblast. U ratu smo izgubili i neke veoma sposobne marksističke kadrove, koji su počeli da s uspehom izučavaju naše društvene probleme. Za vreme Narodnooslobodilačke borbe i übrzane posleratne izgradnje najsposobniji Ijudi u zemlji bifli su angažovani na političkim i državnim zadacima, a posebno na izgradnji zemlje. Koristeći marksističku metodu i na osnovu već stvorenih naučnih postavki, u živom kontaktu s praksom, oni su rešavali najbitnije probleme tog razdoblja, teoretski ih uopštavali i svoje zaključke i postavke ispitivgli i

OSVRTI PRIKAZI BELESKE

71