Arhiv UNS — Listovi stranaka

ČEMU NAS ISTORIJA UČI?

Boljševizam je poćeo kao nad ačovečanstva, a završava se kao užas і zločin U pitanju je sistem koji ne može opstati bez pokornosti, jednoglasja, aplauza і mitinga - Demokratija ima mehanizme koji ograničavaju glupost, oholost і ambicije га vlašču bez granica

Učili smo davno staru, mudru izreku; istorija je učiteljica života. Učili і, kao і mnoge druge mudrosti starina і prošlosti - zaboravili. Ona je samo dugo і gorko iskustvo Ijudi: živeti u sadažnjosti - to znači, u stvari, saznati mudrost proteklih saznanja. Mnogi su mudri Ijudi pojmili suštinu te izreke; ali očevidno treba živeti u sadašnjosti pa do kraja uvideti da se smisao izreke otkriva u jednom teško razumljivom ponavljanju. Dobra і Zla, tiranije і slobode. O tome roožemo raznÄjati koliko možemo і umema filozofski, umetnički, politički, ideološki, itd., itd. Međutim, ono što se danas pred nažim očima zbiva, ovaj teäki, pravedni slora tiranije jednog ludaka u Rumuniji izvan je normalnog poimanja, pa samim tim і izvan svakog mudrovanja o nataloženom iskustvu trajanja istorije: savremenici su u vrlo kratkom vremenskom periodu jasno videli šta, u stvari, znači era boljševizma, odnosno šta znači era monopolizma, tiranije, tako dobro znana mnogim tamnim stranicama istorije. Ali, koliko su psihološki drukčija saznanja iz učenih stranica o prošlosti - od doživljenih, viđenih, od čujnih krikova, od bola і straha izobličenih ljudskih lica! I start Rimljanin je verovao da je njegov vek najsavršeniji і samim tim večit. Ili ta pitanja uzaludnosti istorijske vere u sadašnjost ostavimo istoriji, koja je neophodna, raznme se. Ono što savremenik doživljava, svakako je psihološki mučnije od svih mučnina prošlosti koje se ponekad čitaju і kao zanimljivo Stivo. Tdko і mi danas našu zbilju doživljavamo slično naširn precima, pa Ірак sasvim drukdije; і oni su bili svedoci mnogih slamanja, ali su oni psihološki prohujali, a mi danas slomove doživljavamo kao realnost. Očito je razlika samo u silnim promenama oblika nasilja. I nije samo Rumunija u pitanju: u pitanju je čitav svet boljševizma, koji je tako duboko obeležio naše stoleće. On je počeo kao nada čovečanstva, a završava se kao užas і zločin. Ne treba se zavaravati nadana komunističkih političara і iđeologa da će krpljenjima і utopijskim reformama sačuvati monopol jedne partije koja već decenijama smatra da je njeno božansko pravo da upravlja voljom, svešću, pameću і slobodom Ijudi. То su oni dramatični trenuci istorije kad Zlo navlada u ime jednog principa; mita, boga, despota, monarha, radničke klase - svejedno. Jedan princip vlasti proglašen za Apsolut uvek je izraz tiranije, bilo kakva ona bila. I nije danas srećna і nesrećna Rumunija jedini dokaz po&tka kraja boljševičke ere. Svuda, od Trga nebeskog mira, Sovjetskog Saveza, Poljske, Istočne Nemačke, Mađarske, Čehoslovačke, Bugarske, pa і kod nas, razume se, lome se okviri apsolutizma komunističke vlasti. Da je svest komunista na vlasti neopterećena Apsolutom vlasti, demokratija bi bez užasa reSila ovu neizbežnu istorijsku smenu u ime slobode і Ijudskog življenja. Bar bez krvi. Razume se da su mnogi demokratski pokreti, naročito u svojim počecima, bivali obeleženi krvlju. Muke njihovog nastajanja bile su, desto, obojene dragom bojom radosti T crvenom. Neke zakratko: svuda tamo gde je demokratska revolucija konačno pobedila, crvena boja je izgubila svoj politički, simbolički smisao і postajala lepota za око і deo estetskog zadovoljstva. A tamo gde je demokratija počinjala da se pretvara u svoju suprotnost, u vladavinu jedne partije, crvena

boja postaje simbol autokxatije і represije. zastrašujudi, u vedoj Ш manjoj men, bilo gde і како kad, ali uvek usmeren ka monopolu održanja vlasti po svaku cenu. Stara mudrost istorije ponavlja svoje nataloženo iskustvo: ljudsko društvo kao da je osudeno da se krede izmedu Zla і Dobra, kao da je to princip njegovog postojanja. Danas smo svedoci da se boljševidka era zla bliži svom istorijskom kraju. Ali kad de dodi taj kraj і po koju cenu? ODBRANA SISTEMA POČINJE SILOM NaSa je zemlja zanimljiv primer ovog istorijskog smenjivanja: dobivši rat na uslovIjenim slobodarskim nadelima nacionalnog і društvenog oslobođenja, Komunistidka partija Jugoslavije se vrlo brzo pretvorila u udamu pesnicu staljinistidkog principa vladavine. (Setimo se samo govora Moše Pijade na Prvom zasedanju Ujedinjenih nacija u Parizu 1947. godine. Ovendana slavom pobede, KPJ je protiv svojih jučerašnjih saveznika govorila ono što Staljin nije hteo, Ui nije smeo da kaže. Svet se promenio: saveznidka demokratija je pravila sve vede ustupke saveznidkom komunizmu koji se, u međuvremenu, znatno proširio. Otd., itd. mnogo od toga ved davno znamo, a danas, u ovom prelomnom trenutku, znatno više. Ali, ostavimo і to istoriji.) Mi danas vidimo kako vreme istorijskog vladanja Apsoluta Zla prolazi. U krvi, razume se. Samo, Sta sa паша? To je glavni politički і teorijsid problem, jer ne treba nikako smetnuti s uma dve davno uodene dinjenice; KPJ je, uz veliku pomoć sveta, Ірак dobila rat і odmah se neminovno našla па strani represije і apsolutizacije svoje modi; druga je dinjenica strahovit gradanski rat u ovoj višenacionalnoj zemlji, zvanoj Jugoslavija. Nije mi namera da sve te dobro znane dinjenice razlažem - one su і suviše dobro poznate, uz još mnoge druge koje pripadaju periodima vladavine apsoluta neslobode і nasilja і u današnjoj istoriji. Ali šta sad? Jugoslavija se Ірак razlikuje od drugih socijalistidkih zemalja, ma koliko po sistemu vlasti njima pripadala: prva je otvorila granice, prva je podela, makar neuspelo, da razmišlja o reformama, prva je donekle omogudila bar izvesnu slobodu štampe. Ali je, u suštini, ostala na principima monolitne vlasti iako je te principe propagandno odbacivala. Stvorila je republike, odnosno republidke partije, "dogovorau ekonomiju", "samoupravljanje" - sve atribute jedne labave federacije koja treba da se održava samo jedinstvenom vlašdu SKJ, a svi njeni pomodni mehanizmi uglavnom proizlaze iz boljševidkih modela koji su istorijski na umoru (prevremeni izbori, partijske distke veiikih razmera, prividno slobodno kandidovanje, svodenje sredstava informisanja na propagandna glasila pojedinih republidkih partijskih drzavica, napor da se politidka vlast održi і nad ekonomijom і kulturom, itd. Sve to, uz opštu bedu і mnogo StoSta drugo, namede mnoga pitanja; kako spasti monolitnu vlast vladajude partije, odn. SKJ, kad ona, stvarno, ovako razjedinjena, ne postoji, і kojim to darobnim štapidem spasti Jugoslaviju da je і Albanija ne pretekne u istorijskom procesu koji sve vidnije postaje okrenut demokratiji, Ijudskim pravima і slobodnoj ekonomskoj utakmici. Ali, o tome neka brinu komunistidki forumi і vlastodršci.

Slom sis lem a koji ne može ops tali bez pokornosti, jednoglasja, aplauza і mi ting a

4

POLITIKA

DEMOKRATUA DANAS