Arhiv UNS — Listovi stranaka

„Знате, позоришта су за гледање, књиге су за читање, то није за прекидање. Нити су позоришне представе за прекидање, нити са књиге за спал>ива*ве.” То Мирко Јовић изјављује, који организује то. Мислите да hy да га офирам. То је део његове политичке страике. БРАТИСЛАВ СТАНКОВИЋ: То није Мирко Јовић организовао. СРЂАН ГЛАМОЧАНИН: Нема везе Мирко Јовић с тим. (Жамор гласова) ВУК ДРАIШСОВИЋ: А Ја Срђана Г ламочанина и овог дивног момка назвати усташом, па ја бих се сада убио да сам тако нешто рекао. БРАТИСЛАВ СТАНКОВИЋ: Немој Вуче... (Жамор гласова) ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЛ>: Немој да се убијеш, Вуче! ВУК ДРАШКОВИЋ: Укључите траку, Јер ја не могу пред овим човеком, кога сматрам дивним момком, дивним Србином. Ако је све тачно што ми је Чобирекао, да је Милена Дравић, то ми је јуче, прекјуче причао, да је скочила и пљувала људе и да их је испровоцирала, да је било и плаћених агената, да је инспектор СУП-а... ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ: Што се ниси информисао пре давања изјавс? ВУК ДРАШКОВИЋ: Чекај, чекај. Ја сам говорио у начелу. ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ; А у начелу, добро си говорио! ВОЈИН ВУЛЕТИЋ: А то је у начелу оно саопштење. ВУК ДРАШКОВИЋ; Ја не могу њима да замерим на млаДости, али да им кажем да су усташе, а то нит сам рекао. БРАТИСЛАВ СТАНКОВИЋ: Извини Вуче, само да кажем шта је било на представи. Прво, кад је био плакат који је рекламирао представу, овде се ради о представи, да расчистимо неке ствари о томе. На плакату је писало: као статисти биће рвачи и каратисти из Зенице. Зашто на плакату, где, покажите ми, у историји позоришта, где постоји такав плакат. Довели су батинаше тамо да чувају скрнављење Светог Саве. Господине Ракитићу, ја вас ценим као чоека, као песника и као писца. Самим тим ја мислим да ви као такав човек, како би се ви осетили кад би неко о вашим песмама говорио а да их није прочитао. А ви сте говорили о представи „Свети Сава”, а да је претходно нисте прочитали. Што се тиче начина и метода прекидања представе, мени је лично командир полицијских снага у Југословенском драмском позоришту честитао на прекидању те представе. Што се тиче текста, само да вам кажем како почиње представа. Две речи су биле речене и прекинута је представа. Почиње овако. Полуголи Стефан Немања јури исто тако пол у голу девојку и држи се, знате већ за шта, и дахће као вепар. А Свети Сава седи и још један слепац поред њега и Светом Сави каже: „Је л’ почела јебачина?” У тај исти текст убацују се Крлежине

мисли да је Србија земља копилади. Значи, сви смо ми овде копилад. И шта се дешава. Вук се ограђује. Нек се ограђује, и трсба да се огради, али није требало да каже „усташе”. Сутра ћемо тако у ровове да идемо. Има да се огради, и шта ћу онда Ја да радим? ВУК ДРАШКОВИЋ; Молим те, Братиславе. Због Слобе Ракитића, због људи који нису чули! То је кратка трака, ако буде сеците ми руку, Пустите траку, молим вас. ВОЈИН ВУЛЕТИЋ; Сачекај, Вуче, један коментар. ВУК ДРАШКОВИЋ; Ова јс трака важна. ВОЈИН ВУЛЕТИЋ: Слажем се. ВУК ДРАШКОВИЋ: Јер ако је Вук Драшковић рекао да су наши момпи усташе Вук Драшковић овог момента даје оставку. ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ: Вуче, ииси рекао „наши момци" него „они који су то оргаиизовали”. Њих си поредио са усташама и рекао си да нико није из наше странке. ВУК ДРАШКОВИЋ: Не, ие. Дај траку. ВОЈИН ВУЛЕТИЋ; Добро, Вуче. Чућемо траку. Само једаи коментар. Моје је мишљење да си ти тим твојим коментаром све учеснике у тој акцији сврстао у исту категорију. Назвао си будалаштином и хомсинијевским чином, колико се сећам, сад по сећању. Моје је лично мишљење, ево и нас двојица смо убеђивали два члана СОПО, тамо где ти кажеш, где ми седимо, да не прекидају представу. Исто смо се ставили у позицију, коју си ти Међутим, кад сам прочитао синопАсис дела, ја сам био запрепашћен. Извкни, молим те, Вуче, ти који си се вечито заклиЈвао у православље и светосавље, претпостављам да то искрено мислиш, не улазиш у то, али јасам запрепашћен твојим коментаром, који си дао. Довео си у врло неугодан положај СОПО-вце. Сад је питање да л’ ћеш ти СОПО-вце, ил’ ће СОПО-вци тебе. Мислим да ти јс то ЈаснО. После тогакта или СОПО-вци не могу више да буду чланови странке или ти не можеш да будеш члан Централне отацбинске управе. Моје је лично мишљење да ти повишеним тоном и емфатичним саопштавањем путем Радио Београда ниси се обраћао српској јавности, нити си се обраћао југословенској јавности, него си се обраћао неком другом, не знам тачно коме. Али, убеђен сам да си се обраћао неком другом. Убеђен да јс представа „Свети Сава” и твој коментар о прекиду представе део неког ширег историјског концепта, чији је циљ веома јасан. ТО је теби сасвим добро разумљиво. Ниси се ти, Вуче, обраћао југословенској уметничкој јавности ни Милени Дравић... ВУК ДРАШКОВИЋ: Чућемо траку. ВОЈИН ВУЛЕТИЋ: Обратио си се ти неком другом, Вуче.

ВУК ДРАШКОВИЋ: Ово иије Централна управа. ВОЈИН ВУЛЕТИЋ; Ако ниЈе, изволи, изађи напол>е. ВУК ДРАШКОВИЋ: Ово је дсо Централне управе. ДРАГАИ ТОДОРОВИЋ: Квалификована всћина. ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ: Двалесет људи. ВОЈИН ВУЛЕТИЋ: Вуче, ако сматраш да ово није меродавни део Централне управс, изволи, напусти npoсторију. ВУК ДРАШКОВИЋ: Ово јс, кажсм, део цснтралне управе. ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЈБ: Ово је Цснтрална управа. ВОЈИП ВУЛЕТИЋ; Ово је већина Централне управе. Ако нијс, изволи изађи напоље. ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЈБ; Цснтрална управа ће еад почети да се изјашњава о предлозима. (Жамор гласова) ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЈБ: Хоћсмо ли сад да слушамо ову траку? БОГОЉУБ ПЕЈЧИЋ: Ја ћу врло кратко. Мослим да присуствујсмо стварно сахрани СПО. Присуствујсмо сахрани свих нада којс смо ми полагали у овај покрет. Желим да вам кажсм да чланство... Ја сам увек био против лидера било којих странака, било којих партија, било којих покрета. По, на жалост, код Срба сс увек везивао лидер. То је можда и трагедија српског народа, а можда је то и добро. Од Стефана Немање, па до Милошевића, увск смо имали лидере. Но ја вама, господо, кажем, све је то историја ставила на своје место. Ја вама кажем, СПО, сви сте ви били на промоцијама. СПО јс синомим Драшковића. Без Драшковића нема СПО. Ево, хвала. СИНИША ЂОРЂЕВИЋ: Ево, ја нисам добар реторичар јер сам растао на струњачи. А радим, на жалост, због овог режима, као бравар у „Змају”. Ипак, на овом скупу ја ис могу да говорим, да из мојих уста излазе речи као из уста Шешеља и Драшковића. Али их тамо, у оној средини г де се ја налазим, окупир сам у „Минелу”, „Змају” и ИМТ-у доста радника, мада иде Вук на то да буде интелектуална странка. И тако трсба јср требају паметни људи да воде државу. Па се и показало какви су били, кад су је водили бравари, а народ ће да гласа за ону странку, не више на обећањима и иеким декретима и лажима, него на благостању, брате, на добром програму. Ја се само питам шта би рекао сад владика Николај и Јустин Поповић, који је највише писао о Светом Сави, и који је већ 1968. говорио да смо сахранили Светог саву, да га нема на универзитетима, да га нема уопште. И сада, ево шта се десило у позоришту. Не могу ја, можда нисам довољно компетентаи, само бих могао да изнесем свој неки став и своје мишљење. Кад је овај састанак сазван, ја сам добио обавештење, пошто сам подстанар и код

49