Arhiv UNS — Listovi stranaka

но већ неколико година и ташта му је. Није тачно да нису никад живели заједно. Довољно би било Вуче Драшковићу да се месец дана забављају с њом, па да није ред да њену мајку уводи у Цеитралну управу. То налаже нека елементарна етика. Као што не би био ред, ти си то урадио. Ја бих се оштро супротставио сам био на састанку Управе, али сам био у Америци. Увео си сестрића оног професора Азањца, исто тако, у Централну управу, у време кад је Азанјац био члан Централне управе, је л’ тако. То су ствари које се у политици не раде. Сутра, кад уђемо у предизборну кампању, штампа може да објави да је ташта Милана Комненића члан Централне управе, а ти објашњавај где он спава с њеном ћерком; да ли у њеном стану или у неком другом, колико дуго живе заједно итд. То ти објашњавај. Ја нећу да будем у тој странци која ће то морати јавно да објашњава јер политика је врло озбиљна и суптилна ствар. Политика не трпи грешке. ВУК ДРАШКОВИЋ; То није истина. ВОЈИСЛАВ ШЕШЕ: Како није истина? Је ли живи с њом? СЛОБОДАН РАКИТИЋ: Ма Војо, бре. То је стварно банално. БОГОЉУБ ПЕЈЧИЋ: Ама, чекај Војо. Ја живим с две жене. Имам ли ја две таште? ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ: Знам, а јеси ли покушао једну у Централну управу да доведеш? БОГОЉУБ ПЕЈЧИЋ: Једна ми је ташта, једна ми није ташта. (Жамор гласова) ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ: Кажеш ла му није ташта, а видиш да му је ташта. ВУК ДРАШКОВИЋ; С ким спава Комненић, зар о томе треба ла говоримо на Централној управи? ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ: Кажеш да му није ташта, а видиш да му је ташта. ВУ К ДРАШКОВИЋ; Добро, Војо. Наговорићемо жену да призна.

(Жамор гласова) ВУК ДРАШКОВИЋ: Момак из Чачка (реч је о Страхињи Илићу, сестрићу Миодрага Азањца - прим. ред.) је јуче на вест да је Милан Комненић настрадао, а вама је данас било прече ово позориште, превезао га из болнице, водио га, заједно са миом, на ортопедску клинику, а ово све се могло лепо расправити. Ја hy у петак предложити, ако Централна управа и сви месни одбори подрже оно што је било у позоришту... ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЈБ: Ма шта ти месни одбори да подржавају. Бојиш се хоћеш ли имати већину или нећеш на Црнтралној управи и тражиш подршку месних одбора, који немају појма шта ту да кажу. Ие можеш ти сазивати председнике мссних одбора на седницу јер је то у твом интересу као председника. Зашто позиваш те председнике кад их никад досад ниси позивао? Зато што сс бојиш хоћеш ли имати већину или нећеш. Ти си манипулатор. Ти манипулишеш људима. (Жамор гласова) ВУК ДРАШКОВИЋ; Доћи ће и ректор Нишког универзитета, па да он говори, а не Војин Вулетић... ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ: Hche ректор Нишког универзитета, него Војин Вулетић, јер јс Вулетић главни секретар ове странке, а не ректор Нишког универзитета. ВУК ДРАШКОВИЋ: Ми ћемо у петак одлучити да ли је Војин Вулетић секретар. ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ; Данас ћемо одлучити да ли си ти председник. ВУК ДРАШКОВИЋ: Је ли? ВОЈИСЛАВ ШЕШЉ: Јесте. (Жамор гласова) РАДМИЛО РОНЧЕВИЋ: Овде се не зна више штатребадасе каже. Мислим да су овде сви појединпи, ла ли већина или ко је шта. Та тема око које смо се овде окупили, а дао Бог и да изађемо одавде сви сложни. Око те представе,

шта је било, како је, нисам довољно упознат. Јсдино ако се тражи моје мишљење, ја се лично тражим са тиме да став остане онакав какав је Вук рекао и да то остане до састанка I (ентралне огацбинске упавс, па ћемо ако трсба опет да се расправља о томе, како трсба и шта, а не сад одједном овдс. Ја видим да смо овде дошли да се нско избапи, конкретно Вук или Шешељ да прсстане да буде члан странке. Да се не позивамо на српски народ и остало. Сад се осврћемо на Светог Саву и остало. У реду. Треба. Он је наш највсћи светац. Ја мислим, конкретно, Свети Сава кад је постао Свети Сава у 20. години, он је Растко Немањић био пре. Шта је радио он на двору и остало. Мислим, и менс то згражава и остало шта је у представи, али мислим да је то трсбало пре или после одржати тај митинг нерасположења. На послетку, јаовде видим слику, ови свеци, шта је ово доле. Ми смо Срби, а шта значи ово доле. Са календара. Календар ја кући имам и икона ми стоји даље од калсндара и било чега. (Жармор гласова) ВУК ДРАШКОВИЋ:... не знам, чини ми се да сам хтео да кажем, максимал но људски, али кад буде на Централној управи, да ли је Срђан Гламочанин радан човек или не. ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЈБ: Значи, њега нећеш избацивати. ВУК ДРАШКОВИЋ: Да ли Чоби ради? Ради. Братислав ради. Ради. Раде момци. Знам шта раде у СОПО-у. (Жамор гласова) ВУК ДРАШКОВИЋ: Нсспоразуми међу нама могу бити, али основно мерило је човек. Нисам ташт. Ја сам Братиславу спреман и овако да кажем: момци, за сваки призвук да сам мислио оно што вам се причињава да сам мислиО, дубоко вам се извињавам. Волим вас као да сте моја деца, волим вас као Србе. Дивни сте и служите на част овој странци и нико вас неће позивати на одговорност за оно у позоришту. А рекао сам вам. Чак и да сте организовали. Мудро понашање. Па видите шта нам раде мангупи. Потплате злочинца да убије, закоље човека. Да му изреже „У” на грлу. Туђман то уради, а онда после да изјаву да је то огавно, и ово и оно. Па то је политика. БРАТИСЛАВ СТАНКОВИЋ: Замерамо ти што јс твоја критика била најгора. Горе си нас критиковао него комунисти. То ти замерамо. Вуче. Зашто си то урадио? Најгоре си нас попљувао. ВУК ДРАШКОВИЋ: Можда сам пренаглио. Кажем, мислим да нисам. Ако време покаже да јесам, увек сам спреман на извињење. Кажем ти, момче, кажем и Срђану: нико сутра на вас у Централној управи не може да каже да

Антититоистичке демонстрације 4. маја 1990

51