Arhiv UNS — Listovi stranaka

POZIV JUGOSLAVIJI ZA JUGOSLAVIJU

SA OSNIVAČKE SKUPŠTINE RADNIČKE PARTIJE JUGOSLAVUE ODRŽANE 1. MAJA 1990. U BEOGRADU Osnivačka skupština Radničke partije Jugoslavije održana je 1. maja 1990. godine u 11 sati u Malom pozorištu „Duško Radović” u Beogradu. Skup je bio redovno prijavljen RSUP SR Srbije (Organizacionoj jedinici SUP opštine Palilula) 26. aprila I završen je bez ikakvih incidenata. Skupštini je prisustvovalo oko 200 (dvesta) građana iz cele zemlje (yinkovaca, Zagreba, Sombora, Čačka, Kolašina, Titograda, Banataskog Karlovca, Užica B. Bašte, Sarajeva, V. Banje, Smedereva...). Skupštinu je otvorio Milosav V. R. Jovanović, predsednik Inicijativnog odbora za osnivanje Radničke partije Jugoslavije, Skupštinom je rukovodilo radno predsedništvo a činili su ga članovi Inicijativnog odbora; Milosav V. R. Jovanović (Beograd), Nedo Marić (Zemun), Predrag Nidžović (Čačak) i Božidar Stamatović (Beograd). Za zapisničara izabran je Nedo Marič. Uvodni referat podneo je Milosav V. R. Jovanović. Na Osnivačkoj skupštini pored referata pročitana su i sledeća dokumenta: Program RPJ i Poziv Jugoslaviji za Jugoslaviju, kao i Statut. Nakon višečasovne rasprave Skupština je usvojila sva predložena dpkumenta. Skupština je za predsednika Radničke partije Jugoslavije jednoglasno izabrala Milosava V. R. Jovanovića, novinara iz Beograda Za članove Foruma RPJ izabrani su: Dišan Radusin (Sombor); Vojo Vuletić (Titograd); Božidar Stamatović (Beograd); Tomo Kuprešaković (Vinkovci); Milorad Pajović (Kolašin); Stjepan Komarac (Zagreb); Nedo Marić (Zemun); Dragan Stefanović (Beograd); Veselin Uskoković (Titograd); Predrag Nidžović (Čačak); Vasilije Terzić (Vrnjačka Banja); Slavko Petrović (Bajina Bašta); Isidor Kaćanski i Dragi Stević (Zemun); llija Oliverić (Inđija); Rade Vokić (Nova Pazova); Milosav V. R. Jovanović (Beograd); Nikola Brković (Banatski Karlovac). Skupština je usvojila i ODLUKU o osnivanju RPJ.

Na Jugoslaviju su danas mnogi Ijuti, verujemo, s pravom, aii zapitajmo se -je li Jugoslavija kriva ili su krivi oni koji su Jugoslavijom upravljali i još tu i tamo upravljaju?! Jugoslavija je, i to nije sporno, jednima bila majka, a drugima maćeha. Majkaje bila kormilarima od fabrike do federacije, a maćeha onima koji su radili, stvarali, izgarali. Nije mnogo grlila i volela talentovane I sposobne, već je obilato favorizovala I nagrađivala poltrone i beskičmenjake, ulizice svih boja, rasa i vera. Jugoslavijaje, recimoto otvo’ reno, grešila, ali najveća greška bi bila rušiti i razbijati Jugoslaviju. Rušimo zakone i propise koji ne valjaju, ali nemojmo rušiti Ju-

goslaviju. Smenjujemo političare koji ne rade za dobrobit naroda, a od Jugosiavije ne tražimo ostavku i opoziv. Protiv smo svega što je lažno, pa smo protiv i lažnog bratstva i jedinstva, ali ako nismo braćajesmo komšije i susedi, državljani Jugoslavije. Ne moramo da se volimo, ali moramo da se poštujemo i uvažavamo. Protiv smo jednoumlja, ali smo još više protiv bezumlja. Recimo jedni drugima sve što imamo da kažemo, recimo to oštro, recimo otvoreno, recimo jasno i glasno, recimo i bolno, ali ne i otrovno. Nacionalni lideri mogu postati i lideri Jdgoslavije, ali pod uslovom da se u međuvremenu ne upišu u knjigu njenih rušitelja. Jugoslavija nije Ijubomorna ako volite svoje države, ali je Ijuta kada podstičete mržnju prema пјој. Zbog predizbornih i izbornih igara, nemojmo se igrati Jugoslavijom. Borba za Ijudska prava, demokratiju, bogatiji duhovni i materijalni život ne mora i ne sme da se pretvori u borbu protiv Jugoslavije i njenih nacionalnih država, već u borbu protiv onih koji ugrožavaju ta prava, tu demokratiju, taj i takav život. Znamo, mnogima je danas teško u Jugoslaviji, i nama je, ali da li bi nam sutra bilo lakše i lepše bez Jugoslavije?! Svi koji bi najradije da rasture Jugoslaviju neka se prethodno upitaju zašto su njihovi i naši očevi, majke i sestre, dedovi i pradedovi ginuli i za prvu i za drugu Jugoslaviju. Potrudimo se da bar treću Jugoslaviju, višestranačku, demokratskiju, humaniju, pravedniju i bogatiju Jugoslaviju, izgradimo u miru. Radnička partija vam poručuje da još nije kasno da se pridruži te mirnodopskoj borbi za Novu Jugoslaviju. Beograd, 1. maja 1990. RADNIČKA PARTIJA JUGOSLAVIJE PREDSEDNIK,

Milosav V. R. Jovanović

iM

OKTOBAR

11

САМОУПРШ Ч САМОСТАЛНИ НАРОДНИ ЛИСТ Нови Сад, Васе Пелагића 9 О OSNIVA SE RADNIČKA PARTIJA Beogradski novinar MILOSAV V. R. JOVANOVIĆ najavio je osnivanje Radničke partije Jugoslavije čija je osnivačka skupština planirana za 1. maj 1990. godine u Beogradu. Program Radničke partije i imena članova Inicijativnog odbora »Samouprava« će objaviti u narednom broju. U Inicijativnom ddboru ima predstavnika iz svih naših republika i obe pokrajine što gbvori da će Radnička partija imati izrazito jugoslovenski karakter.