Arhiv UNS — Listovi stranaka

ПРВЕ ДЕМОНСТРАЦИЈЕ ЗА ОСЛОБОЂЕЊЕ И УЈЕДИЊЕЊЕ СРПСТВА

Наставак са 9. стране Iражена је војна управа на Косову. Захтевано суђење издајицама Србије и Српства. После митинга уследиле су жестоке критике на рачун говорника. Захтевано је хитно затварање свих говорника од стране тадашњег председника општине, а данас председника председништва Војводине Југослава Костића. Претње и застрашивања су била свакодневна појава. Пребијања и хапшења (Предраг Вуковић) постала су животна реалност. Многи су одустали, али једна група се полако искристалисала и кренула од митинга до митинга. Сви каснији митинзи су на овај или онај начин били намештени, али овај у Новој Пазови где су људи спонтано, један за другим, изалзили и отварали своју, душу, није био. Чак је и Јанез Јанша тада изјавио да признаје само тај митинг. Касније је и велики Михаил Горбачов, коментаришући почетак промена у Источној Европи, изјавио за „Н>УСВИК“ : „Све је кренуло из једног малог места поред Београда.“ Остали митинзи После Нове Пазове догодили су се и многи други митинзи на којима се група из Нове Пазове истицала својим паролама, сликама, ношњом и понашањем. Једно је било карактеристично и то су сви уочили: Никада нису биле ношене слике тада убедљиво најпопуларнијег Србина Слободана Милошевића. Иконографија је била позната: Његош, Карађорђе, Свети Сава, Војвода Мишић, Гаврило Принцип, Вук Караџић, Цар Лазар и Цар Душан. Певале су се српске јуначке песме. Циљ је био јасан: пробудити уснули српски народ, натерати га да се дигне из пепела, припојити Војводину и Косово и Метохију матици Србији. Била је то грчевита борба за сваког човека, за сваки град. Рађао се један снажан национални покрет који је тежцо уједињењу Србије и Српства. Упознали смо стотине хиљада људи и видели да имамо много истомишљеника. После рушења првих комунистичких влада у Европи, комунисти мајстори подвале, приказали су тај снажан национални покрет као антибирократску револуцију и једну комунистичку владу заменули другом. Тако је српски народ још једном испао превареним. Међутим, у свакој несрећи има и среће. Пролазећи десетине и стотине хиљада километара по земљи Србији упознавали смо искрене и поштене родољубе, гако да се група стално увећавала. Стварање друштва „Сава“ Осетивши опасност од надилазећег национализма комунисзички режим прибегава формирању друштва „СОЛИДАРНОСТ“ у који покушава увући све виђеније људе из бурних догађања народа широм Србије. Један такав огранак се требао формирати и у Новој Пазови. За врло кратко време смо схватили о чему се ради па смо се одмах одвојили и на Бадње Вече обележавајући Мојковачку битку и истрагу потурица формирали смо друштво за очување историјске нстине, српског језика, ћирилицу и одбрану' Косова и Метохије „САВА“. Вечер је било незаборавно: пила се врућа ракија, паљени су бадњаци, пржила се рнба, прострта божићна слама, гуслари су били расположени, читалн су се говори, власт се запрепастила. Паљба је била жестока. Осуђивали су нас од Месне заједнице до Федерације. Сви су, по старом комунистичком обичају, певали исту песму. Поново, као у доба Круннћа, Матића и осталих, уследнла су хапшења, привођења и саслушавања. Не зна се ко је био упорнији, да ли власт у својим прогањањима или ми у свакОдневним пастојањима да друштво оживи и регнструје се.

После дуготрајне и беспоштедне борбе слабији је попустио и друштво се регистровало 31. 03. 1989. год. у међуопштинском СУП-у Рума. Народ је био заинтересован за наш рад. Масовно су се учлањивали у наше друштво људи са читаве територије Југославије. По изради пропагандног материјала кренуло се и са конкретним акцијама. ЖеЈва за уједињењем и ослобођењем српства вукла нас је напред. Били смо присутни на свим важнијим и мање важнијим манифестацијама. Међу првима смо обележили 600 година Косовског боја уз учешће многих познатих имена из културно-уметничког живота Србије (17. VI 1989. год.). Прављене су и промоције књига и држане трибине са савременом тематиком. Сваки наш потез био је раван ходу по ивици жилета, увек жестоко нападани, али и даље непоколебљиви. Друштво „Сава“ отвара питање положаја Срба у Хрватској Свакако један од значајнијих и у извесном смислу нека врста пре-* кретнице у раду друштва јесте догађај на далматинском косову код Цркве „ЛАЗАРИЦЕ“ и тамошње обележавање 600 годишњице косовске битке. Одмах по доласку у Книн дочекани смо на, до сада, незапамћен начин. Богата трпеза, домаће вино и људи широка, топла срца остаће нам у неизбрисивој успомени. Првога дана прославе ишло се у манастир Крку где смо дошли са српским барјацима певајући песме о Цару Душану. Одиграли смо велику улогу око формирања другог спрског друштва „ЗОРА“. На сам дан прославе код „ЛАЗАРИЦЕ“ дошли смо са намером да уколико се укаже прилика кажемо нешто окупљеном српском народу и присутним новинарима о положају Срба у Хрватској. Прилика се указала одмах чим је почео назови културно уметнички програм који је својом садржином вређао Србију и српски народ. Тако нешто нисмо могли издржати па смо морали прекинути даље извођење истог. Хтели смо тада прочитати један говор у којем се тражило формирање српске крајине са седиштем у Карловцу у коју би ушла иста она подручја која су годину дана касније обухваћена српском аутономијом у Хрватској. Међутим, на велику жалост, то тада није урађено из простог разлога што су се поједини људи уплашили одговорности. Онда смо избацили Јову Опачића на бину који је рецитовао неке песме о братству и јединству и за то добио три месеца затвора. Додуше и тројица наших Новопазовчана је том приликом прекршајно кажњено. По доласку у Србију жестоко смо нападнути са свих страна. Напади су били унакрсни од стране српског и хрватског врха. Тада смо уствари схватили да ово српско руководство нема намеру да се бори за Србе и Србију преко Дрине па смо озбиљно кренули у припреме за стварање класичне политичке странке, мада смо ми уствари и као друштво ~САВА“ деловали итекако политички. После книнских догађаја у којима смо били главни актери, питање положаја Срба у Хрватској је добило у значају. И овде се показало као и неколико пута до сада да смо увек били неоправдано нападани, јер све што смо ми у почетку говорили наши нападачи су кроз пар месеци усвајали као свој закључак. Стварање програма будуће српске народне обнове По доласку из Книна почели смо озбиљније да размишљамо о правој политичкој партији и о њеном неком будућем програму. У то време о пблитичком плурализму се само шушкало и мало је било људи коЈИ су предвиђали не-

миновност вишепартијског система. Годишњицу првог митинга у Југославији шскористили смо за одржавање трибине о политичком плурализму. Гости учесници су били др Коста Чавошки, Раде Стојановић професор и Милан Комненић књижевник. Трибина је била врло успешна и добро посећена. Крајем октобра програм је био написан. Пошто је у друштву „САВА“ било мноштво истакнутих српских интелектуалаца почели смо да водимо разговоре са њима, да видимо ко би од њих могао активније да учествује у раду будуће странке. Једна група интелектуалаца на челу са др Костом Чавошким није желела да прихвати тако изразиту српску опцију, а исто тако и друга група на челу са адвокатом Вељком Губерином. Они су заговарали југословенску федералну опцију са благим српским нагласком. После њих, један случајни сусрет са Вуком Драшковићем одлучио је даљи тог догађаја. Понуђени нацрт програма, који су пре њега одбили данашње „ДЕМОКРАТЕ“ и „РАДИКАЈIИ“, Вук је прихватио, с тим што је он избацио 20% кључних ствари, ставио свој потпис на тај наш програм, умножио га у пар хиљада примерака, тако да је испало да га је он написао. Све смо били припремили да годишњицу друштва „САВА“ обележимо прерастањем у политичку странку „СРПСКА НАРОДНА ОБНОВА“. То Бадње Вече 1990. год. остаће записано златним словима у српској историји. Створила се прва српска странка у 20. веку. Сала биоскопа у Новој Пазови била је претесна за све заинтересоване, певали су хорови, гудиле гусле, Божићна слама и изразита српска декорација давали су прави тон програму СНО који је испред иницијативног одбора прочитао Вук Драшковић. Исто вече отворила се невиђена кампања против нас, исто као и са друштвом „САВА“ кад је покренута иницијатива за његовим формирањем. Пошто смо већ имали искуства са нападачима, почевши од Матића, Крунића и Палковљевића на преко новоустоличене власти, која се служила истим методама, све до нашег новог „вође“ који је говорио да нико народ не сме да бије, нисмо се уопште плашили тих малтретирања. Нажалост, потписник нашег програма није могао да издржи ту пресију па је попустио, већ после неколико дана (види лист ..СТАРТ“) Извршни одбор друштва „САВа“ добио је задужење те Бадње вечери од скупштине друштва да обезбеди услове за велику скупшТину странке за Ђурђевдан. Оснивачка скупштина је заказана за Светог Саву у Београду. Седам дана након тога, комунисти организују у Новој Пазови контрамитинг на који довозе аутобусима из околних места борце хрватске националности, а зна се ко су они били. Један од организатора тога скупа, дојучерашњи први човек локалног огранка КПЈ доводи то вече и свог ујака, Срећка Бјелића, четвртог човека маспока у ХрваТској', Дакле, било је Јасно да усташко-комунистичка сарадња и даље

траје, а све са циљем уништења свега што је српско. Сви су били наоружани, изазивали инцидент, очито спремни да изврше задатак. Прозрели смо намеру тако да нисмо насели на све то, што се дало врло лепо закључити по осмеху Мирка Јовића када му је измакнута столица, штоје ТВ Београд приказао бар десетак пута. Приликом захтевања просторија за одржавање скупштине свугде смо наилазили на одбијања. Због ситуације у којој смо се нашли скупштину смо морали одржати на нејавном месту, а заклетва положена на Карађорђевом гробу.

Четири дана након тога организовали смо прве антикомунитичке демонстрације у Србији код споменика Кнезу Михаилу. Пар стотина хиљада људи показало је тада комунистима шта мисли о њима. Промовисан је и знак СНО-ТРИ ПРСТА, знак који је целокупни српски народ прихватио као свој. Први пут, Мирко Јовић износи идеју о стварању националног већа и стварању идеје за формирање националног програма. Вук Драшковић није смео да се појави на тргу. Све акције које су касније биле предлагане, Вук је категорично одбијао, уцењујући нас да ће напустити странку. Већ тада се видело његово скрестање улево, разлаз је висио у ваздуху. Уследила су и прва представгвања по Србији. Народ је био заинтересован. Дефинитивни разлаз и искључење Вука Драшковића из СНО догодио се 09.03. у Дому инжењера и техничара после покушаја Вука Драшковића да промени име, статут и програм етранке. Тада је почела битка за очување странке јер смо против себе имали удружене Вука и Шешеља. У томе смо успели и на Ђурђевдан 6.У 1990. на Опленцу одржали пред 50.000 хилзада људи оснивачку скупштину. Пре тога смо издали једно врло важно саопштење у којем не признајемо изборе на територији Југославије док се не утврде западне границе Србије Прва смо српска странка која је прешла Дрину (24.04. 90. Милићи) и представили се тамошњим Србима. Прва смо странка која се појавила на Косову и Метохији (Пећ-Љубово). После опленачке скупштине и враћања програма на његове изборне поставке из 1989. год. објавили смо прави политички рат ненријатељима српског народа, напавши мултинационалне компаније, Југославију као српску гробницу, све постојеће наше републике, измишљене народе, комунистима смо рекли да их не признајемо за Србе. Сут радан се десило убиство принца Андреје, а дванаест дана након тога комплетно руководство странке је линчовано у Титовом Врбасу. Игром случаја или неслучаја, четири сата након Т. Врбаса страда јадни Млинар у Бенковцу. Цела српска штампа пише само о томе, а 200 светских часописа и светске ТВ агенције преносе догађаје првог политичког линча у историји Србије и ЈудоелавиЈе. Гри дана након Т. Врбаса друга; група чланова СНО одлази на но-

во представљање у Прова код Шапца. Овај пут није нападнуто чланство, али је мештанима запрећено да се појаве на улици. И поред свих перипетија успели смо да се региструјемо. Представл>али смо се широм Србије, били на великим и малим зборовима али од како смо се регистровали ни једног јединог слова у штампи није било са наших зборова. Дакле, после малтретирања, које није успело да нас сломи, прешло се на други вид дисквалификације, а то је бојкот у средствима информисања, како би наше чланство помислило да се ништа не ради. Међутим, показало се да народ више нико не може да вара, чланство је схватило о чему се ради. Сваким даном чланство се све више увећава, странка се шири и јача. Поставили смо себи дуторочни и неодустајни циљ који морамо да остваримо, јер српски народ и историја нам никада не би опростили уколико би одустали од нашег пута. Како смо се финансирали Лето 1988. год. ући ће у све историјске читанке, како европске, тако исто источноевропске, а поготово српске. Очи читаве европске и светске јавности биле су упрте у Србију и превирања у њој. Посебну пажњу на себе је скретало једно мало место у Србији за које је и сам Михаил Горбачов изјавио да је оно покренуло све догађаје у источној Европи. Пламен који се упалио 12. 8. 1988. год. у Новој Пазови тачно у 18 часова страховитом брзином је запалио целу источну Европу. Група младих родољуба упалила је луч слободе коју, ево већ више од две године поносно и неугасло носи широм српских земал>а. Многи су се питали, а и данас се питају ко су ти млади људи? Откуд им толика енергија? Какав је њихов интерес? Какав је то фанатизам? За кога раде и ко их плаћа? Ово последње питање је уједно и најчешће постављано питање. С обзиром на то да свако питање захтева и одговарајући одговор покушаћемо укратко да одговоримо на њега. Од првог дана нашег појављивања на политичкој сцени Србије, дакле од 23. 7. 1988. год. у Панчеву па све до дана данашњег, апсолутно све, ама баш све трошкове који су се појављивали у свакодневној борби за остваривање зацртаних циљева, сносили су сами учесници. Никад, нигде и ниодкога није узет ни један једини динар, ни један једини долар, ни једна једина марка. Годину дана (од 6. 1. 89. 6. 1. 90.) радило је друштво „САВА“. Имало је преко 10.000 чланова и никада ни од кога није затражена никаква чланарина или новчана помоћ. Од 6. 1. 90., од када је друштво „САВА“ прерасло у „СРПСКУ НАРОДНУ ОБНОВУ“, па до дана данашњег нико из руководства странке, бар оног данашњег, а то је уједно и језгро које је учествовало у свим протеклим политичким збивањима на територији Југославије, није узео ни један једини динар. Па откуд онда средства? Једно је сигурно. Та средства, која ни у ком случају нису мала нити занемарљива, јесу лична средства самих учесника. Нико ни једног тренутка није жалио последњи динар за општу ствар. Нико се није жалио на непроспаване ноћи, на мучења, шиканирања и батине. Глава је увек била гордо задигнута, барјак се увек поносно вио, песма нас је носила, ране нашег рода терале су нас напред, нису нам дале да поклекнемо пред далеко бројнијим непријатељем. Опасност у којој се нашао наш Народ и наша Отаџбина, није нам дозвољавала да устукнемо. Знали смо да тако нешто нити Народ нити Отаџбина никад не би опростили. 1 рагони су наши морали Остати чисги. наставак на 1 1 стр.

Чланови СНО на митингу у Вршцу, у септемору 1988. године

ОТАЏБИНА

НОВЕМБАР 1990.