Arhiv UNS — Listovi stranaka

Ми смо се, заиста, плашили освете тих српских мученика. Бојали смо се да они, по нашој капитулацији, не ураде оно исто што смо ми њима чинили. Замишљали смо јасно ту трагедију и већ видели немачку децу, како пливају по канализацији или се пеку у градској пекари. Замишљали смо убијања, силовања, рушења, разарања наших домова... Али, било је друкчије! Кад су пукле зарољбеничке жице и кад се пет хиљада живих српских

костурова нашло наслободи, они су миловали нашу децу, давали им бомбоне! Разговарали су са нама! Срби су, дакле, миловали децу оних, који су њихову отацбину у црно завили! Ми тек сада можемо да разумемо, зашто је велики немачки песник Гете учио српски језик, тек сада схватамо, зашто је Бизмарку последња реч, на самртној постељи, била - Србија! Та српска победа ј? већаи узвишенија од сваке материјфзне победе. Такву

победу, сматрам, могли су извојевати само Срби, одгајепи у светосавском духу, задојени јуначким епским песмама, које је наш Гете тако волео... Ова победа ће вековима живети у душама Немаца. Тој победи и Србима, који су је извојевали, желео сам да посветим своју последњу свештеничку ироповед.

ЖИВОТ У КУЛТУРИ

СРПСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ

После убиства краља Александра I Карађорђевића у Марсеју 9. октобра 1934. године на површину политичких збивања у Краљевини Југославији избиле су оне снаге које су формирање Краљевине Југославије прихватиле као прелазно решење у решавању националних питања. Међу највећим противницима и растурачима Краљевине Југославије тога времена свакако треба истаћи Хрватску сељачку странку са Мачеком на челу, а уз благослов бискупа Алојза Степинца, који је био и остао познат под надимком ”вук у јагњећој кожи”. Ништа мањег удела у том мрачном послу растурања Краљевине Југославије нису имали ни Словенци са својим попом др Антоном Корошецом. Биле су то, у суштини узевши, две врло снажне политичке струје тога времена, које су имале заједнички плашт католичке цркве. Таква субверзивна делатност довела је до формирања Бановине Хрватске, која је представљала решено хрватско национално питање. Формирањем једне такве творевине, унутар чијих граница је остало око триста хиљада Срба дошло је до отрежњења српског народа, који је почео да схвата истину, да су српске жртве у првом светском рату послужиле Хрватима и Словенцима, да из табора побеђених пређу у табор победника

Схватајући сву озбиљност ситуације у којој се нашао српски народ, група водећих српских интелектуалаца тога времена, са проф. др Слободаном Јовановићсм и његовим најближим сарадници-

ма књижевником и адвокатом Драгишом Васићем, проф. Драгославом Страњаковићем, др Слободаном Драшковићем и др Николом Стојановићем, адвокатом, тражила је форму за организовање и уједињење свих српских тежњи са крајњим циљем да се коначно почне са израдом СРПСКОГ НАЦИОНАЛНОГ ПРОГРАМА. Та институционална форма нађена је 15. јануара 1937. године формирањем СРПСКОГ КУЛТУРПОГ КЛУБА. Била је то аутентично српска и демократска организација тога времена, која је током прве године постајана успела да окупи највеће српске интелектуалце онога времена. Било је то место на коме су се окупиле највеће културне и интелектуалне величине тадашње Србије. С обзиром на различитост и величину проблема којима се клуб бавио, убрзо по формирању јавила се потреба за извесном поделом делатности клуба. Током 1937. године формирано је више секција које су водили највећи познаваоци одређених научних области: просветна секција, са професором Универзитета др Павлом Стевановићем, привредна секција са др Владимиром Ђорђевићем, индустријалцем, омладинска секција, коју је основао и водио Милорад Драшковић. Просторије Клуба су биле смештене на Теразијама бр. 5 и током 1937. године су преуређене, тако да су се могле користити у потпуности за делатност Клуба. У Клубу су се одржавала предавања о свему од интереса за српски народ и српску културу. Чланови

клуба су се трудили да испитају, покрену и покушају наћи права решења. Тај део своје делатности клуб је остваривао на два начина; 1) позивањем појединих српских јавних радника да у Клубу одрже предавања о важним националним и културним питањима и 2) покретањем и помагањем свих акција на оживљавању приватне иницијативе у националном и културном раду код Срба. Предавања која су одржавана у Клубу била су, у ствари, објективно проучавање националних и културних проблема и испитивање метода како да се ти проблеми реше на најбољи и најцелисходнији начин. По материји која је била излагана, предавања су се могла поделити на неколико категорија: 1) од општег националног значаја, 2) просветна, 3) привредна, 4) о положају Срба у појединим покрајинама, 5) међународни положај Србије (у оквиру Југославије). Тако је председник клуба др Слободан Јовановић одржао серију предавања на тему "Потрсба приватне иницијативе у гаггањима националне културе”, потпредседник клуба г. Драгиша Васић, књижевник, држао је серију предавања под насловом ”Идеја отацбине и идеја друштвене правде”, др Слободан Драшковић, доцент Универзитета, говорио је о "Српској култури”, а r. Радмило Вучић имао је серију предавања на тему: "Народне песме и савремени друштвени живот”. Поред тога, у Клубу су одржаване уметничке и књижевне вечери, у којима су учествовали познати књижевни-

Српска слога, мај 1991