Arhiv UNS — Selo

доцпнје, бнло средством пзвора створених на зем!љама које су прве поправљене, било улагањем капптала који долазе спо.ва томе предузеИу, Вн внднте п сада, господо, да је моје прво иредавање пмало да вас сачува од оне старе идеје да у високпм регпонпма агрономокпх наукв нема ничега другог до само дубоког презирања према зем.ворадњама оа мадим нечистим производом. Ову предрасуду ви ћете сусретати, ви ћете имати да је сузбијате у вашем животу. бпло да вао као људе од науке пптају за савет у вашим лабаторпјама, било да као професори пмаднете да радпте такође путем саветовања, било да као земљоделци од заната , радећи на свој рнзпк и на своју опаоност , то је ваша миоија , ваша голема мисија људи који нмају да буду носиоци корисне пропаганде, било да показујете, да на томе земљншту, научна земљорадња, као што вам је предавана овде, није пикако пскључепа од земљорадње са добитком. Пначе, вп бп комлромитовали своју школу. Уколнко ваши успеси могу да подјемче и љену и вашу будућност , утолико бп ваши неуспеси њој наноспли вреда. Науке, које проучавају свет физнчкн не могу да ое удаљавају од своје струке. Оне немају да рачунају са питањем о добитцима н губитцима. И то је увек тако да оне, обележавајући границе нашој моћн размножавања бнљака и жнвотнња, показујући да човек не може производити ни матерпју ни снагу, отварају земљорадњи најшире хоризонте те да преображаеа, премешта, уиотребљава материју и снагу, п, по томе, да увећава свуда свој нечист ароизвод, а овим нечистим производом да подиже и народонаселење , које расте у сразмерн својих намнрница , у сразмери свога рада и својих средстава за размену. Народонаселење које расте по сразмери својих оредотава размене, то је читав ;едан свет који има да испитује засебна наука, која се зове социјална или иолитичк а економија. Што дивљи народи троше на месту производе својег земљишта, свогалова, свога риболова, тај начин живота не може да нх заштити од најезда цивилизованих народа. Цивидизацпја, то је жпвот размене, онда има иотребе да се обелешп нека вредноот разменљивим производима, јер ваља да у овој размени свакн размењивач нађе свога рачуна, своје награде, свога пнтереса. Сасвим као и остале индустрије, тако u земљорадња производи оамо да размењује вредност за вредност , и са тврдом намеро.м да јој ова размена оставља чист ароизвод, то he рећи вишак нечиотог ироизвода иад љезнним троиЈ.ковима ароизводње. Нека чини она после тога са овим нистим ироизводом шта год хоће, Нека га повуче са имања или предузећа na нека га стави у покретне или друге вредности. Нека ra дода овоме експлоатационом капиталу, то је н.ен посао. Тек ту има чистог ароизвода. Предузимач је исплатио св«, овоје сараднике. Оно штс њему остаје јесте његова легитимна добит, која га потстиче да продужи своје дело, докле бп га губигак напротив гонио, било другој каквој сиотеми културе, било да ликвидира са својим иредузећем, ако ие би имало што боље да се уради путем реФорама. II сад смо дакле, господо, у области вредиости, у области Управе добара, од онога тренутка, откада је реч само о вредностима иољоаривредним. Како да поређамо између себе ове вредности, те да нас оне одводе нашој големој мети , чистом ароизводу'/ Ми знамо шта можемо очекивати од земљишта , климата , од природпе средине, где нободемо свој чадор. Ми знамо да би нам паше земљнште и наш климат дозвољавали производњу леиих жетава н краоних животина. Ми смо сигурни да апсолутно добро пије свуда оно, чега има највише. Ми хоћемо земл.орадњу са добити , и ми знамо да економску средину ваља проучити пре но што ое латимо поола са својим капиталима.

ТЕЖАК СВЕСКА V. СТРАНА 293

188 6 година xvn