Arhiv UNS — Selo

свега је потребно потражити метод заједнигког рада и испитати услове одређене средине, измерити њену, да тако кажемо, духовну температуру, духовно поднебље. Наш човек, као што је познато, воли познату мелодију, воли ону своју песму, једино она га може да истински одушеви. Тако ће и сељаков прави интерес привући у првом реду опет сељак, једнако сусед као и онај из неког даљег краја. Сваки сељак воли своју земљу, свој крај, али српски сељак има и широко схватање отаџбине, коју носи у души целу, с њеним целим пространством. Ту своју отаџбину и њене људе, он ће ближе, непосредније осетити кроз књижевна дела; а нема краја наше земље који, бар преко једног свога претставника, није претстављен у нашој књижевности. Деликатни и тешки посао популаризовања књижевности у народу припада његовим сутрашњим васпитачима. Да тај задатак они успешно могу вршити потребно им је што солидније књижевно образовање. Али не само то, потребна им је и љубав за књигу и вештина да у њој нађу најпре много за се, а затим и много онога што другоме треба да саопште. Посао на ширењу љубави и разумевања за књигу, у нашем народу који се тек на њу треба да навикне, олакшан је само тим што наш и најпримитивнији човек поштује ученост, воли живу реч, а у књизи види светину, којој је место за иконама. Видео сам једног нашег старог муслимана како склања с пута исписан лист хартије, да се не гази, јер и то је, осећа он, неки хлеб. У таквом народу, заиста, постоје могућности за благотворно дејство књиге. Зато, и поред велике данашње неписмености и неукости његове, не треба очајавати, не треба пропустити ништа што се може за њега учинити.

Др. Јован Кршић

РВАЊЕ

На жаркој поподневној припеци питомо мирнше смола. Са једне купаете могиле сред парка, вири из зеленила старо маховином обрасло, мраморје. Отуда као из кадионнце, парком струји мирис милодува и другог мирисног цвијећа сеоских, цвијетњака. На сред поља, поред извора топле сумпорне воде стајала је од вајкада могила- насута људским трудом, и на њој сеоско гробље. Сад је свуд око гробља засађен купалишни парк. Оно је у њега утонуло, изгубило се, заборавило се. Њега још једино знају да нађу у густим насадима парка сеоске пчеле, вођене струјама мириса подивљалог сеоског цвијећа, засађена некада по гробовима милих покојннка,

72

БРАЗДА