Arhiv UNS — Selo

знатно нижој дени него што се за исту робу добнја на дентралном или светском тржишту. Разлика у ценама у току прошле деценије, била је на нашим локалним и централним тржиштима (берзама) врло знатна. Та се разлика кретала од 20—30% у корист берзанских цена. Унутрашња организација сељачког газдинства зависи од стручног знања и способности власника као и просвећености чланова породице. Сељачко газдинство се непрестано развија због чега власник мора имати способности и стручне спреме да би могао пратити све те промене и према томе давати правац своме газдовању. Власник као организатор свог предузећа мора да прати развој социјално-економских и политичких прилика уколико оне делују на правац и систем газдовања. Само из ово неколико, података види се колико је проблем просвећивања и стручног образовања сељаштва важан за организацију пољопривредне производње у сељачким газдинствима. Није решење проблема у томе, како се то до сада погрешно узимало, што ће се етручно образовати само организатори-сопственици неких категорија газдинстава (средњих и великих). Да би се могли успешно решити економски и технички проблеми пољопривредног напретка, потребно је да сваки пољопривредник буде образован, без обзира да ли је организатор и власник великог или малог газдинства или је пак пољопривредни радник. Задатак општег просвећивања сељаштва и стручног образовања мора ићи за тим да сваког становника села учини свесним онога што је. Само знање, опште и стручно, може да отстрани заблуде, рђаве навике и обичаје који постоје о извесним појавама у пољопривредном раду, а добре навике и обичаје да рационализује и прилагоди духу новог времена. Идеја просвећивања и стручног школовања треба да буде тако схваћена као што се лепо изразио стари амерички политичар и мислилац Брајан: „Сваки појединац треба да буде не само писмен и елементарно школован, него и тако учен као да ће бити претседник Академије наука”. То значи да сви грађани треба да имају могућности да буду подједнако школовани без обзира на благостање и социјалне услове. Не треба се бојати „поплаве знања и науке”, то је једина инфлација, чија је вредност несумњиво доказана. Само путем науке и знања сељак може постати свестан своје улоге у народној привреди, друштву и држави. Он ће само тада бити у стању да своје предузеће-газдинство води према најновијим научним искуствима, да производњу прилагођава новоствореним економским условима, али не да им се пасивно подвргава као до сада, већ активно и свесно, то јест, својим разумом и вољом деловаће и он на њих и мењаће их у своју корист. На тај начин држаће пољопривредни развој у својим рукама, јер ће организованом вољом, мења-

108

SРА 3 Д А