Arhiv UNS — Selo

предмет књижевности, реалистички књижевник уноси у своje дело социјалне, политичке, економске, моралне и друге тенденције. Тако књижевност прелази уски уметнички оквир, а постаје универзални одраз многоструких животних манифестација. Тек таква књижевност, која је постала тумач живота, постаје и васпитни фактор. Унети тај фактор у цели систем народног васпитања, наћи његове вредности и успешно их применити, то спада међу проблеме којима се наука о васпитању најмање бавила. Књижевност, нарочито данашња у којој владају прннципи т. зв. новог, социјалног реализма, и која није одраз само стања једне средине, њене социјалне статике, него и израз идејне динамике једнога доба, не може се уносити у народ, предавати и тумачити као научне дисциплине, не могу се учити као на пр. неки страни језик, историја, физика, хемија или хигијена и пољопривреда. Књижевност долази као посебни горњи слој на наслаге других многоструких признања и интереса. Према томе онај кога желимо да заинтересујемо за књижевну уметност мора бити припремљен да је прими, и то као откровење, радосно, с одушевљењем за њене истине. Данашња наша књижевност, нарочито због свога компликованог облика и начина казивања, који је, и поред свих настојања новијих писаца за јасноћом, претежно књишки, ■—■ није приступачна, баш оним што је највредније у њој, нешколованом човјеку. Да би се уошпте могло приступити раду на ширењу интереса за књигу, у нашем народу, потребно је подигнути основну писменост. Потребан нам је културан т. ј. правилно упућен сељак, у коме треба пре свега развити духовну радозналост. Познати шта је књижевна уметност, какав је њен- задатак и у чему је њена вредност, наш прости човек из народа може најбоље на оној књижевности коју у неким крајевима он сам још ствара. Ни наш велики Вук није знао да цени нашу народну песму, као књижевно дело, док му то није показао његов учитељ Копитар. Образован човек, који осећа књижевну лепоту народних умотворина, умеће да њихово богатство објасни и оцени и онима који су били спонтани творци тих вредности. У разговору са нашим сељацима сваки од Вас ће лако моћи да их доведе до тога, да сами себи даду одговор зашто воле народну песму. Видећете како они цене не само јунаштво него пре свега високи људски морал великих личности из наших народних песама, како суде о великим историјским догађајима и тд. Има, међутим, утицаја из народне етике коју треба паралисати, сузбијати, али и објаснити. То је, на пр., српско-турски т. ј. православноисламски верски антагонизам, који је велика историјска драма у нашем животу, али драма која је прошлост, а чије актуализовање, ма и као књижевни доживљај, може да буде

70

БРА 3 Д А