Arhiv UNS — Selo

је do nesolidnosti, a ponekad i do falsifikata na štetu proizvođača. Izvesni rezultati postignuti u proizvodnji novih sorata žitarica i industrijskih kultura na veleposedima nisu doživeli široku pfaktičnu primenu i vrlo retko su izlazili van okvira poseda. Sve veća tendencija, neposredno pred rat, da se bave proizvodnjom najrentabiinijih kultura dovela je do zastoja u radu na selekciji i proizvodnji semena. Mali broj selekcionih stanica i državnih dobara, usled nemogućnosti planskog rada, birokratskog rukovođenja i slabe koordinacije, bez ikakve veze sa seljačkim gazdinstvom, nisu mogli primenjivati u širokoj praksi ni one uspehe koje su postigli. Jasno je, da, pod takvim uvetima, velika većina seljaštva, prepuštena sama sebi, nije mogla koristiti dobro seme, što je, osim već poznatih drugih faktora, znatno uticalo na smanjenje proizvodnje. Posledica ovakvog stanja u proizvodnji i snabdevanju semenom bila je, da predratna Jugbslavija svake godine uvozi velike količine naročito povrtlarskog i drugog semena iz inostranstva. Samo 1939 godine izdato je oko 44,000.000 dinara za uvoz raznog semena. U takvim prilikama pravilna proizvodnja, otkup i raspodela semena bili su nemogućij a o reoniranju sorata nije se moglo ni pomisliti. Tokom rata uništene su postojeće selekcije industrijskih kultura, sorte žitarica još su se više izmešale, a proizvodnja semena povrtlarskog i krmnog bilja skoro je potpuno zastala. Posle oslobođenja stvorene su ogromne mogućnosti punog razvoja semenarstva. Seme je prestalo biti izvor protita nesavesnih trgovaca i špekulanata, te postalo jedno važno sredstvo proizvodnje u rukama našeg seljaštva. U prilikama neposredno posle oslobođenja, u periodu obnovc zemlje, glavni zadatak semenske službe bio je obezbeđenje potrebnih količina semena za zasejavanje svih planom predviđenih površina, koristeći se većim delom zalihama merkantilne robe. U tom periodu, kojt je više protekao u organizacionim pripremama, obavljali su se uglavnom trgovački poslovi oko snabdevanja, đok se o kvalitetu semena, organizaciji proizvodnje i ostalim stručnim zadacima manje vodilo računa. Tokom godine 1946 pojedine narodne repubiike, a naročito NR Hrvatska, pokazuju punu inicijativu u osnivanju semenskih preduzeča semenskih centrala - koje se odmah povezuju sa državnim dobrima i zadrugama, te stiču prva iskustva u proizvodnji, otknpu i raspodeli semena. U NR Sloveniji organizovana

47