Arhiv UNS — Stari listovi — Najstariji
у ~Омладину“ штампати. Но ~Омладпна“ се неће бавити само литерарним питањима него и ђачким. Какву ће директиву у оба ова питања заузети овисиће о сурадницима и дописницима као репрезентантима српске средњешколске омладинеу овом литерарном и ђачком покрету. Ради тога је потребно, да се сваки ђак, којему је до напретка српске средњешколске омладине изјасни и да настоји дати у свакој ствари п сваком питању свој воту.м, а ~Омладина“ ће настојати, да се чује сваки глас. По томе ће од тога, како ће се средњешколска омладина одазвати овом позиву уредништва „Омладине“ овисити и програм листа, који се моментано без легитимације великог дијела средњешколске омладине, састоји у међусобном упознавању и поучавању. Српска средњешколска омладино сложи се стога! Никаква запрека и никакаква мука нека ти не сломи веселу снагу. Нек један од другог учи, па разнесимо тако дух и мисао нашу међу све нас. Као пред зору, нек са свих страна бјежи ноћ и ироклетство а нека се роди нада на скори плод, којег ће чувати снага и одважност истине. Принесимо жртву српској књизи, јер ко књизи служи, служи народу своме. Не двојимо, да ће се овај осјећај и ови мотиви разлити по читавој српској средњешколској омладини, те уродити жељом и схваћањем дапаче иотребом. У то име: Боже помози!
ПОЗОРИШНА КРОНИКА
llrvatsko zeuialjsko kazalište u Zagrebu. Под Мидетићевом ером доживјело је хрватско позориште свој златни вијек. После тога пастаде застој и породи оправдану бојазљивост, да ће хрватско позориште пасти са оног високог ступња, на којега је подигао Милетић. Но та бојазљивост и сумња показала се неоправданом, јер нова Хрељановићева интендантура достиже пређашњу сјајну епоху и човјек се мора дивити и управи и драматургу д-р Андрићу а и глумцима, којих је па жалост веома мален број, ради њиховог рада и устрајностн. Сваки се час појави на нозорници домаћи или страии новитет, који даје публици довољне лекције за њен културни развитак. Од хрватских се новитета особито истиче Туцићев „Трули дом“ и Нехајевљева „Свјећица“. У „Трз г лом дому“ износи се слика болеснога моралнога живота пеке руске породице. Обрада је натуралистична и хотимично избјегава драматске еч>екте. Карактери су прилично слабо обрађени, у опће читава драма није ни издалека заслужила онакву хвалу и одобравање колико са стране критичара толико са стране публике. Уз сву слабу обраду заслужује Нехајевљева „Свјећица“ веће пажње од „Трулог дома“. Јер док смо за 24 сата заборавили не само огавни карактер Катјин пего и цијели „Трули дом“ дотле нам је „Свјећица“ оставила неки трајни полу-аФект, који нам диктира, да самом дјелу већу пажњу посветимо. „Свјећица“ одаје трагове Хауптманових „Осамљених људи“. Кристина, осанљена изображена жепа, која живи на селу, уз свога 2*
OМЛА Д И Н А
19