Arhiv UNS — Zabava
Нушић о Мостару, Београду и Шантићу
Скадарли|а у Мостару
Кренувши у походе древном граду Мостару који лежи у подножју Велебита и на обалама брзе и хучне Неретве, сетили смо се оног каракте ристичног записа нашег нобеловца Ива Андрића: „Светлост ме је дочекала при доласку у Мостар, пратила за време мбг боравка од Јутра до вечери, а доцније, по одласку, остајала је у мени као главна карамтеристика мога сећан»а на Мостар ... По тој светлости ја се најбоље сећам Мостара“. Ова Андрићева симболика светлости у малом херцеговачком граду може се односити и на његове, у ЈугословенскоЈ култури знамените житеље Алексу Шантића, Јована Дучића и Светозара Ћоровића, коЈи су при боравцима у Београду радо свраћали у СкадарлиЈу. А и остали чланови мостарског књи жевног круга коме припадаЈу АтанасиЈе Шола, Јован Протић, Осман Ђукић и многи други ствараоци, одржавали су братске везе са Београдом, СараЈевом, Загребом ... Међутим, познато Је колико су почетком овог века представиици наше СкадарлиЈе Чича Илија, Сремац и Нушић радо одлазили у Мостар и били Шантићеви и Ћоровићеви гости. Шантићева спомен-соба После шетње покраЈ високог ХаЈудриновог каменог лука Старог моста, данас сваког посетиоца Мостара занима да види спомен-собу рсдољубивог песника Алексе Шантића, чиЈи прозори гледаЈу ва плаховиту Неретву. Знагло да Је прошло већ пола века од када више нема Шантића у свом Мостару, али усиомене на овог дивног песника и човека су Још живе у његовоЈ радној соби која се налази у кући књшкевника Светозара Ћоровића. Више нас кроз оваЈ скромни музеЈ не води љубазна старица Перса, сестра Шантићева а супруга Ћоровића, коЈа из поштовања и љубави до гроба према својим наЈближим
није хтела ни једној ствари, овде, да промени место. И сада, оном ко познаје историју овог значајног југословенског културног центра, преко часописа „Зора“ и друштва „Гусле“, није неопходна кустосова прича, јер сачувана, недириута Шантнћева рад на соба, преко своЈих ствари успомена, довољно говори о песниковом мукотрпиом жквбту и значаЈном делу. Као и за живота Шантићев пространи радни сто Је претрпан рукописима и пријатељским дописницама из наших крајева. Пописивачи песникове заоставштине тврде да су највише Шантићу писали његов земљак Дучић, затим пријатељи: Миле Павловић, Никола Кашиковкћ, Владимир Ћоровић, браћа Поповић, Јован Скерлић, Стеван Мокрањац... А ту су и појединачна Јављања Лазе Костића, Јанка Веселиновића, Стевана Сремца, РадоЈа Домановића... Поред богате библиотеке на
зиду пажњу привлачи Алексина вољена виолина, а и фотографиЈе коЈе га ке приказуЈу само као песни-
ка ,него и диригента хора „Гусле“, првог херцеговачког композитора и драмског уметника, глумца. Стари Мостарци, Шантића аутора попу ларне „Емине“ и родољубиве песме „Остајте овде“, памте као одличног глумца у Костићевом „Максиму Цр нојевићу“ и Веселиновићевом „Ђиду‘* где је играо главне улоге. Такође, радо су певане и свиране у време оно Шантићеве композиције
песме „Пијмо вино“ и „Што но ми се Травник замаглио“, Како је најбоље сведочанство о Шантићу у Мостару и Београду оставио својим предавањем на састанку друштва „Цвијета Зузовић“ књижевник Бранислав Нушић с обзиром да Је оно објављено пре више децеиија у „Политици" данас скоро заборављено преносимо неколико карактеристичних одломака у част незаборавног мостарског књижевног круга: „Он се везао био целим животом за свој Мостар, и био му је мио, и било му Је тешко растати се од њега. Ходио Је по свету, кретао се, али наЈдраже му Је било у његовом Мостару... Нити се Алекса дао замислити без Мостара нити Мостар без Алексе. Кад би ко случаЈно пролазио тим странама те свратио у Мостар, ми смо му свега три питања при повратку постављали:
Јеси ли био на извору Буне? Јесам! Јеси ли пио мостарске ншлавке? Јесам! Јеси ли видео Алексу Шантића? Јесам! Па ипак, у Београд је радо и чешће долазио, нарочито у младости. Али тадањи Београд није га толико ни удаљавао од његова Мостара и, за Алексу, песника најснажније родољубиве песме, Београд Је имао и друге дражи. Када Је први пут дошао У Београд одсе 0 је у свога пријатеља професора Милорада Павловића код кога је тада иа стану био и Стеван Сремац. Изашли они заЈедно да проведу Алексу те да види Београд и воде га ТеразиЈама и Кнез-МихаЈлоком улицом, не би ли престоница на њ, оставила што бољи утисак. Иде Сремац с Једне, Миле с друге стране а Алекса у средини, али Алекса једнако застаЈе и једнако се осврће те лево, те десно. Ајде, човече што се осврћеш? вели му Сремац. Гле, гле, гле! Ма види, види богати вели Алекса све српске фирме, све српски написане, па да ти зар ниЈе мило живјети у Београду. И док су Сремац и Павловић мислили да се Шантић другоме чему диви, он је само т 0 уочио и само Је то било кадро изазивати код њега радост.
Можда и има међ вама, слушаоцима, погдекога, који се сећа Алексе из тих дана младости, када би долазио у Београд у своме богатоме херцеговачком оделу које му се припило Уз вити стас?.. Прав као чемпрес, снажан као бор а леп као најлепша девојка, Алекса Је гдегод Је прошао београдским улицама привлачио све погледе. Жене би заста Јале и гледале за њим, а девојчице враћаЈући се из школе, збуниле би се и испуштале књиге и остаЈале заковане на месту. А Алекса Је, као млади принц из чаробних баЈки, ходио поносно и топлим осме хом предусретао сваки поглед. Гле, гле, Аљ 0 рекао бих му Ја тада ако те засипа киша девоЈачких погледа. Ма ниЈе, чоЈече одговорио би Алекса остави, не гледаЈу они мене већ ово оди Јело на мени. Ех, одело; даЈ мени сутра да
обучем то одело па ћеш видети хоће ли се ко за мном осврнути. Хоће! Хоће, Јест, осврнуће се свако да се насмеје! И Алекса би се на те речи и сам грохотом насмеЈао, замишл»аЈући, вал>да мене у херцеговачком оделу. ... Шантићеве симпатиЈе у српској литератури биле су: Бранко и ВоЈислав, а од прозних писаца Милован Глишић... Према Бранку Радичевићу оц је чак имао и Један пиЈетет, који Је на Један чудан начин манифестовао Једног дана. Било Је то ранијих година. Шантић Је био у Београду и опкољен својим пријатељима ручао Једног дана код „Париза“ на ТеразиЈама. За другим столом седео Је усамљен Један омален господин ужирена врата и испуштена трбуха. То Је био познати професорски тип, покоЈни Коста ВуЈић, човек необично добра срца и необично добра стомака. О његсвом гурманству проносила су се читаве баЈке али, Једна Је од тих била сушта истина. Наиме, знано Је било целом Београду да стари ВуЈић стручњачки познаје добре и рђаве стране сваког београдског ресторана посебице. Последица таквога знаша била Је та што Је ВуЈић свадневно ручавао у четири гостионице. Супу је Јео код „Руског Цара“; затим би се дигао и Јео говеђину код „Коларца“, вариво Је Јео код „Бал-
кана“ а печење код „Париза“. И тако сваки дан и годинама. Стари ВуЈић Је дакле, пошто Је обишао три ресторациЈе, дошао био код „Париза“ на печење и чашу вина. Неко из нашега друштва обратиће пажњу Алекси на старога професора, питајући га: Сећаш ли се, Алекса, Бранкове песме: „Ево тебе пребелога стада ...“ И кад Алекса рече да Је се. сећа, оваЈ пружи руку на старога гурмана и додаде: Е, ето видиш, то Је таЈ побратим Бранка Радичевића коме Је он ту песму упутио. Шантић испусти нож и виљушку, напусти Јело и узе посматрати старог гурмана као неку светињу. Њему се учини као да у таЈ час гледа пред собом цело оно доба, њему се појави и сам Бранко пред очима и засиЈа му око и он, иначе, скроман, неразметљив и уздржљив, узе чашу вина, диже се, оде оном столу, приђе ВуЈићу и гласно да Је све звонило широм целе просторије, изговори му Једну срдачну, Једну емотивну здравицу, шему побратиму Бранкову, И кад је заврши, он се саже и пољуби ВуЈића у руку... И на наше опште запрепашћење, Вујић се узбуђен диже на ноге, побеђен топлином, искреношћу н снагом Алексиних речи, р из старачких очију пођоше му сузе ...
_ _ У првом реду (први и трећи слева) Алекса Шантић и Светозар Ћоровић. У другом реду, први слева Ј е Бранислав Нушић (са цилиндром)
Алекса Шантић
Са члановима београдског Народног позоришта 1904. у Мостару.
КАД БИ НАМ СКАДАРЛИЈА ПРИЧАЛА
Феллон
П-ише:
Исторн|а наше боемије
Свако ко позиаје историју наше литературе зна да је у срцу Скадарлије наЈзначајнија она мала кућа на чијој спомен-плочи пише: „У овој кући је живео и умро 16, новембра 1878. године Ђура Јакшић, српски песиик“. Овде падају у очи и изливенн Ђурини биографски стихови: „Многу сам горку чашу попио, многи сам комад сузом топио“. Скоро цео живот рома-нтичног боема и родољубивог песника Ђуре Јакшића, почев од занатлијесликара до народног учитеља и позкатог књижевника био је испуњен страдањима и понижењима. „овако како наша госпоштина са мном поступа, ни свиње не чине и никаква лоша животиња жалио се Јакшић у једном писму свом пријатељу Сто Јану Новаковићу. Та »е видиш ли болан, да ми не даЈу прилике ни да радим...“ Изглед Јакшићевог стана При краЈу живота, после многих прогона и премештања, настањен Ђура Јакшић у ниској, приземноЈ кућици Скадарске улице броЈ 36, грозничаво ради на довршењу свог „Станоја Главаша“. Изглед ондашњег Јакшићевог стана наЈбоље опи суЈе књижевник Драгутин Илић: „Мала ниска соба с Још мањом кухињом. Под без патоса, зидови из коЈих биЈе влага. У соби орман, прост сто и столица, две поо на ногарима; Једна песникова, друга двоЈице синова. На вра-
ткма с унутрашње стране, о чавле повешано неколико похабаних хал>ина. У минијатурној кухињи без прозора шпорет, необојене полице за зидове и кревет у коме Је спавала женска чељад: мајка са две кћери. Све сасвим сиротињски, али чисто; и соба и кухиња застрти поњавама. У нереду Је био само сто у собн, пун књнга и новина с нешто песникових рукописа“. Стидео се наш велики а сиромашни песник Ђура Јакшић амбиЈента у коме Је живео, и зато, кад се нашао у ЈедноЈ кафани са своЈим драгим приЈатељом Јованом Јовановићем-ЗмаЈем, ниЈе хтео да му да своЈу адресу. Међутим, ЗмаЈ Је да би га посетио и даље упорно захтевао од Ђуре адресу рекавши: Желим Ја да се код тебе Ђуро иа миру разговарамо... ч Ја, Јоцо, знаш, долазим сваки дан у ову механу врдао Је даље Ђура. Увек сам озде око пет по подне. Ама, хоћу Ја да ти дођем кући наваљивао Је опет ЗмаЈ. Кажи мн, брате, где стануЈеш. А, не можеш ти то наћи и даље се извлачио Ђура не даЈући прави одговор. Далеко Је, брате, стануЈем, чак у Циган-мали! а кућа нема ни броЈа, Ипак, и поред тога, упорни ЗмаЈ Је дозано за Ђурину адресу и као приЈатељ, а лосебно лекар, нашао му се у болести.
Коста Димитријев'ић
(Наставиће се)
(Цртеж
Љубе Ивановића)
Кућа у Скадар!лиЈи у Београду у коЈој Је умро Ђура Јакшић
20
ИздаЈе Новинско-издавачко и штампарско предузеће „ЈЕЖ“, Београд, ТеразиЈе 27. Директор Јован БАБИЋ, главни и одговорни уредник ИлиЈа ПОПОВСКИ. Штампа НИП „ПО|ЛИТИКА“, Београд, Македонска 29. Жиро-рачун 60801-601-1562. Годишња претплата 100 динара, полугодишња 50 динара, тромесечна 25 динара. Телефон редакциЈе 332-423 На основу мишљења Републичког секретари Јата за културу СРС броЈ 413-122/73-02 од 5. марта 1973. годиие не плаћа се порез на промет.