Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

128 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

чему се сматрало прекраћење народних привилегија, да није архимандрит Јован Рајић у својој познатој »Историји катихизиса« описао Исаијев избор.

Он у њојзи за њега рече: »Два су епископа била соревнители за престол Архиепископскиј: Исаија Антоновић по старјешинству, и Павел Ненадовић по постничеству. Због ови се народ раздјели. Простота по посту судећи о правовјерју, Павла је држала за благочестива, а Исаију за шпокца, што месо једе. Кад је Исаија изабран, онда они Павловци говорили су свуда: »Одсад, брате, омрси Среду а запости Суботу, јер је митрополит Унијат и Шокац«. »Толико је онда при избору било огорчење, да су Павловци (понајвише цивилни) хотјели Исаију избацити из народне сале кроз прозор напоље, а Исаијевци (понајвише милитарци) потегли за мачеве претећи крвопролићем. Комисари пак при свем том ћутали су у страху, и чекали како ће се свршити«.

Како је комесар Енгелсхофен по тобоже даној му тајној инструкцији (тач. УП.) изјавио сабору »да ако се за три дана не сложе на једном кандидату, да ће им царица именовати митрополита», нема сумње, да су се на ову претњу комесарову сви посланици сложили на Исаију.

»Кад је преодољела страна Исаина, онда сви депутирци почну совјетовати се, како би забранили »месојастие« Дрхиепископу, и сачували закон и вјеру од уније: и тога ради опредјеле преко обичне ону страшну и чрезвичајну заклетву из Псалма 108. за њега“.

Иста је заклетва изишла у »Беседи« за 1870. на 291/2. страни, и у истини је »страшна«, јер се у њој морао заклети не само да ће чувати веру православну и учење, и да неће »никаковија новоумишленија рјечи и церемонии отњуд вносити, ашче би что мње и благољепно видјелосја, то без сабора прочих Архисреев и клера церковнаго согласија не воводити«, него и: »ашче коим дијаволским навождением, от свјатија нашеја православнија восточнија Јерусалимскија церкви, олтара јеја, догматов же Св, Апостол и богоноснух отец предании отступил би, да буду прокљат, пресвјатаја и нераздјелимаја Троица, пресвјатаја дјева Богородица, честни и животворјашчи крест и свјатое Евангелие, да ми непоможет, и вси свјати да будут мње в' ден страшнаго суда супарници, и от Архиепископата и Митрополитства, и того достоинства, властиже и најменшаго управителства церковнаго лишен и отлучен всјачески да буду«.

Исаија је врло кратко време седео на митрополитској столици, јер је већ идуће 1749. Јануара 22. умро у Бечу.

Исаије је морао бити већ болестан и у време избора, јер се наскоро разболео прво у Будиму, а у Бечу је лежао десет недеља.

За њега рече Рајић: »Исаија за пол године » правленија« свога није ни добра ни зла чинио«.

„Архив“ излази сваког месеца на целом табаку. Цена му је на годину за Аустро-Угарску 3 K., a за остале земље 4 К.

Претплатници „Српског Митрополијског Гласника“ добијају „Архив“ забадава. — Претплата ·

се шаље благајници српских народно-цривених Фондова пи то за сву годину у напред.

Вересије нема. — Писма плаћена шиљу се уреднику. — Неплаћена се писма не примају. Рукописи се не враћају.

Српска Манастирска Штампарија у Ср. Карловцима. .1911.—649.