Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив За историју српске православне карловачке митрополије 157

По завештању митрополита Ненадовића од 18. Јануара 1767. (штампаног у „Беседи“ за 1868. на стр. 103/4.), завештао је и исплаћено је у Синај 50 дуката у злату.

А митрополит карловачки Вићентије Поповић Хаџилавић у свом тестаменту од 15. Децембра 172]. (штампан у »Споменику кр. Српске Академије« ХХХЈТУ. стр. 193/7.) оставио је 100 дуката, а извршиоци његове воље дали су само 70 дуката, како би само они могли добити оно, што им је оставио.

2. 1752. Јунија 29. сахрањен је код горње цркве под звочицом сингео Павле. (Ово је онај знаменити синђео Павле, што је водио знаменити и важан »Протоколон«, ког смо штампали у »Српском Сиону« за 1904. у бр. 11. и даље.)

Отац му се звао Георгије Станковић + 1742. Авг. 29. у Сегедину, те се и он звао по оцу Георгијевић.

Брат му је Јован + 1743. Дец. 4. и сахрањен под истом звоницом где је и Павле сахрањен.

– По смрти патријарха Арсенија ТУ. отишао је синђео Павле у Н. Сад владици Висаријону Павловићу, и захваливши се на служби, обратио се митрополиту Ненадовићу с писмом из Карловаца од 12. Дец. 1751., у ком га је молио, да га прими у дворску службу, рекавши му: »— — бедећи да Ф младњнгхЂ ногтеи во карловачкои Архјешскошпи слежихЂ, и питомацв АДрхјешскопскти и Патритаршти бихљ и зато да бвг многолЂтна служба моч при Архтешскоши бњввша незаборавила се, рад есамт пакт к' тои Фдатисе, и В. П. слао употребити се, и с' прочими В. П. слежители вђрант Вамљ сл жителБ бмти, и понеже да и самое В. П..Ф дЂтства мене а и мок) слежое у свем наилачше зна10тЂ, паки убо зато истое и усвтих се симљ ]. В. смиренђише молити, да мене паки у милост свој Арх. прмити и у слежбе употребити отечески смил отса, и не Фрек љ — —.«

Митрополит га је Ненадовић поново примио у службу, но није у њој дуго био, пошто је као што видесмо већ 28. Јунија 1752. умро.

3.) 1753. Јануара 1. »престави се Стака, удовица родом из Бу-'

дима, синовица митрополита Павла Ненадовића у Н. Саду — где се лечила — и 7. Јан. принесохом ју, но у граду нам много припјетствије језовити (језуите) код генерала Елфрајха сотворише, и с парадом чрез град изити возбранише испратити и тешку студену, кишу с ветром у одјејанију свјашченическом терпјесмо и искисосмо и трудно једва на коли у Карловце доспјехом код горње цркве.«

4.) 1756. Октобра 14. + у Карловцима монахиња Марија из Н. Сада.

5.) 1756. Новембра 18. 1} Карловцима. монахиња Евгенија из Н. Сада.

6.) 1757. + Стоја клисара код гоње цркве.

7.) 1759. %т младенац Јован с син јен од Сарајева синовице патријархове (Арсенија ЈУ.)

8.) Још 1760. постојало је код. горње цркве где је сад башта

гробље, које се звало »мало гробље«, дочим се оно на черату звало,

»опште« велико гробље. : Исте се године налазила у порти још стара звоница. |