Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
Бр. И. и 12. У Карловцима 24. дец. 191. (6. јан. 1912.) Год. 1.
АЉЕрРЖиИвВ
за историју српске правоспавне карповачке митрополије.
Уређује прота ДИМИТРИЈЕ РУВАРАЦ, библијотекар патријарашке библијотеке.
ЖЕиатсладлае Саборског Одбора.
Ко је градио и саградио цркву у манастиру Ковиљу“
Данашњу је дивну цркву манастира Ковиља започео градити 1741. архимандрит ковиљски Агапије Поповић с братијом манастирском, ну није дочекао да се доврши.
Црква је саграђена с народном помоћу не само из епархије бачке, него и из осталих епархија.
Из наведена писма под 1. види се да је епископ бачки Висаријон Павловић јеромонаха ковиљског Софронија препоручио једном „свом брату епископу, да му дозволи купити милостињу по епархији његовој.
Биће, да је таких препорука њима више отправио.
А из писма под П. види се, да се и сам архимандрит Агапије обратио с молбеним писмом једном епископу за милостињу на подигнуту цркву манастирску, а извесно и другима.
Ово је Агапијево писмо зчачајно стога, што он у њему рече да у то вре · ме (1744.) ман. Ковиљ нема никаквих земаља, као што имаду остали манастири, него да се издржава од милостиње и прилога псбожних Хришћана.
Како пак данашњим даном манастир Ковиљ има 1892 кат. југра и 3720 своје земље; пита се, кад је и како је ман. Ковиљ дошао до те земљег
Одговор на ово питање радо ћемо у „Архиву“ штампати.
1.
Преосвјашчениј и богоизбраниј Г. Г. мњев дусје свјатом брате љубезнејшиј,
Не неизвјестно јест преосвјашченству вашему, јако церков свјатоархангелскаја Ковил конечно уже к паденију зрит, и в мјесто онија новују от фундаменвта воздигнути архимандрит ондешниј кир Агапиј Попович с братством, о имени господа нашего Исуса Христа здати уже начали сут, надјејушчесја они на преосвјашченија божија архијереи и богоданују им паству, јако ко окончанију монастирја сего, с подајанием милостини помошчествовати им отрешчисја не будут. В которој тој надеждје јакоже помјанутиј архимандрит, тако и цјелое братство должнољепно просиша иуја, да би ја братству вашему окрестностно состојание их написал: неменшеже и јединаго посланика их B. B. привручил; видјевшиже ја праведное их моление бити, никакоже отрешчи возмогох: никаковија нужди не обретају о состојании их Б. В. с описанием окрестностјеј досаждати, вједушчу ми јако В. П. какоти иногдашнему сусједу и тако доволно во извјестии јест, точију посланиха их, сего писмовручитеља преподобнаго јеремонаха кир Софрониа помјанутаго монастирја ковилскаго намјестника РБ. В. другољепно привручаем да би П. В. по своеј љубви јего во епархии вашеј јакоже у свјашчених тако и мирских милостини ради писмено привр) чили. Да би срједствием