Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Дрхив за историју српске православне карловачке митрополије 21

седмогодишњом епитимијом и за увек му препречио пут до епископске столице. .. Прота Георгијевић одмах се отровао, чим је дознао, да је ствар откривена.) |

После дуга низа година 1818. попуњена је арадска епархија. Презрени свето-Ђурађски архимандрит те године пада на колена пред митрополита и оплакујући своју судбину преклиње га да се смилује на њега и да га, заборавивши на прошлост, подигне на епископско достојанство: да свету „во смјех и поруганије“ не буде. У молби се свакојако довијао да спере са себе љагу и оправда свој лакомислени покушај пре 17 година: баци се у црквену повесницу и из ње навађа за примере неколицину угледних представника цркве, који су такођер неки преврнули вером па после били најватренији

њени поборници — те тако наивним а по који пут и нетазним разлозима настоји архимандрит да разувери митрополита о својим лажним намерама. — Наравно, митрополит му није испунио жеље.

Оба се ниже наведена писма, која сам нашао међу хартијама + генерала Будислава Будисављевића, односе на поменуту Кенђелчеву аФеру. Прво је писмо писао Јован Григоријевић, парох делиблатски, Александру Будисављевићу, капетану у Белој Цркви, а друго архимандрит Кенђелац митрополиту Стратимировићу. Прво је писмо карактеристично: што нам поред осталог одаје и живо интересовање офисира за црквено-исторична питања.

1.

Јован Григоријевић — Александру Будисављевићу. [Писмо је датирано: 15. (27.) Јануара 1865]2) РТ.

Ја сам Вам зочер у Церкви обећао послати Писмо + Архмандрита Сент-Ђурског стрица данашнћг Г. Епкпа Вршачког, кои (е био) забачен и презрен због што в хотео с Протом Темишварским Васлвм ГеФргјевичљк, да Банат поунјати.

Первњи т. с Архјмандрит Кенгелац умре као Архмандрт и недочекавши на нЂгову молбу — прем да е и Стог Савву навео у молби нЂговои — да Епкп Арадскји за кои ce Епкпат јошт године 1818. молто да постане, а то зато:

Владика Уншатски у Великом-Вараду Велкан, врбовао ес свагдар наш Народ, а сад имазоћи Проту Темишварског и реченог Архјмандрта науми помоћи нБтовом да цео Банат поунјшати, они су непрестано писмено корешпондрали, но по несрећи умре Вулкан, сад се

при ревишранко Массе опредбђли 4 Внмсоке Владе и вдан член от наше Церкве, у оно време имађаше Столицу у Великом Вараду вдан Архзшмандрт, а то зато: што е Арадска Дјвцеза врло пространа,

i) Иларијон у својој књижици „О семинарији“ Н. Сад 1887. на стр. 36. рече: „— Па-

Ž вао Кенђелац дне 29. Двг. 1801. у Темишвару својом је руком потписао реверз, у ком се обвезао, да ако постане епископом Ердељским, да ће цео православни народ превести у

унију, па кад је исти реверз дошао у руке Стратимировићеве, признао је Кенђелац да га

је он потписао, због чега је кажњен био са седмогодишњом црквеном казном. Уред.

7 Пошто је капетан на жељу Григоријевићеву поцепао последњи лист, стога је, да

би се знао датум, на првом листу написао црвеном оловком: 15/27. 1865. други дан св. Саве.