Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
Бр. 3. и 4. у Карловцима, 17. фебр. (1. марта) 1919, Год. П.
АРХИВ
за историју српске православне карловачке митрополије.
Уређује прота ДИМИТРИЈЕ РУВАРАЦ, библијотекар патријарашке библијотеке.
властите Димитрије ЕРуваралт.
КО ЈЕ ПОСТАВЉАО АДМИНИСТРАТОРЕ Митрополије Карловачке од 1707.—1912. 2
О овом важном питању које се од смрти патријарха Арсенија Црнојевића као црвена нит провлачило кроз историју српско-православне карловачке Митрополије све до 26. Октобра (8. Новембра) 1911. године, код нас је у више пута писано по нашим политичним и стручним листовима, а особито су се њиме бавили и о њему писали од наше стране Милетић, Миша Димитријевић, Илија Вучетић, Ђура Вукићевић, а и ми, а од мађарске Швикер.
А њиме су се почешће бавили и наши народно и народноцрквени сабори и архијерејски Синоди, па и угарски сабор.
Бавили су се пак њиме с тога, што све до 26. Октобра (8. Новембра) 1911. године не беше позитивног наређења, — беше га, ал ми га не признавасмо — коме припада право постављања Алминистратора по смрти митрополитовој. Јер дочим круна присвајаше себи то право, Јерархија и народ тврдише, да припада то право њима.
У томе пак имадоше у неколико обоје право. Колико нам је познато, по смрти митрополитовој, Јерархија и народ искупљени на сахрани митрополитовој, постављаше Администратора, а круна опет од своје стране постављаше их, и то исте, осим што је по смрти митрополита Ненадовића потврдила другог за Администратора, а не онога кога је Јерархија и народ поставио.
А наиме јерархија и народ поставили су били за Администратора владику бачког Мојсија Путника, а круна владику вршачког Јована Ђорђевића.
Круна при свом постављању Администратора, није се позивала на јерархијско-народно постављање, него је то чинила као по припадајућем њој праву. И против тога не имађаше ништа ни Јерархија ни народ све до 1768.
Тек кад је био постављен за Администратора Ђорђевић, почеше Јерархија и народ протестовати против тога, тврдећи да њима припада то право а не круни.
Рекосмо, да је о питању Администраторства по смрти Митрополитовој-Патријарховој код нас у више пути писано, а овде ћемо наспоменути, да је о томе питању особито много писано приликом умировљења патријарха Прокопија Ивачковића (1879.) и постављања владике бачког Германа Анђелића за Администратора карловачке Митрополије.