Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Бр. 15. и 16, У Карловцима, 15. (28.) августа 1012. Год. И,

МРЖХУХЕ

за историју српске православне карловачке митрополије.

Уређује прота ДИМИТРИЈЕ РУВАРАЦ, библијотекар патријарашке библијотеке.

Власткиве Димитрије рувалљралд.

Архимандрита Јована Рајића „МАСтТОоРЛЈА МАТ ЗМА“.

У нашој работи »Арлхимандрит Јован Рајић 1726—1801.« Карловци 1902. ми смо на стр. 96. —101. навели његову работу „Точное изображенле катихјзма — — —“ написану 1795. г.

У њој смо за њу рекли да се у њој налази доста стварних по-

_ грешака, те смо неке од главнијих и исправили.

Пре тога смо у „Хришћанском веснику“ за 1890. бр. 4. у чланку: „Катихизиси за православне Србе у ХУШИ. веку“ (овај чланак остависмо не довршен с тога, што смо видели, да србијански слагачи чине грдне погрешке) навели такође неколико Рајићевих погрешака — незнања — и исправили их.

Овде ћемо сада потанко да наведемо све погрешке и незнање Рајићево у поменутом „Точном изображенију“ и то од „О катихизису словенских народа источнога исповједанија.“

За основу нашег приказа служићемо се преводом Ђоке Поповића — Даничара — „Историја Катихизжна“ православних Србаља у цесарским државама. Написао Јован Рајић, архимандрит. Превод из црквено-словенског рукописа.“ Панчево.

У чланку „О катихизму славенских народа источнога исповедања“ (14/15.) показао је Рајић у овоме своје незнање.

Он није знао да је Петар Могила митрополит кијевски, галицки и све мале Русије 1645. наштампао у Кијеву на пољском и белоруском

језику свој „Кратки катихизис“, а други пут у Лвову 1646.; да је

по смрти његовој (81/ХП. 1647.) тек 1662. издао Грк Никузиј Панагиот у Амстердаму на грчком језику Могилино „Православное исповједание“, у Холандији 1672. по заповести цариградског патријарха Дијонисија, у Липском 1695. заједно с латинским преводом Лаврентије Нормам, и да је руски превод издан по холандском издању 1685. у Москви с благословом патријарха московског Јоакима, други пут с благословом патријарха Адријана опет у Москви 1695., трећи пут опет у Москви 1702. затим у Кијеву 1712., Чернигову 1715., у Петрограду 1717. и 1772., од тог доба у толико и толико издања. Тако н. пр. 1858. изишло је ХМЛ. издање.

У Букурешту је штампано само на грчком језику 1699., у Бер лину 1727. на немачком језику.

Из причања се Рајићева види, да он није прочитао ни предговор Адријана патријарха московског и све Русије, који је штампан у издањима „Православног исповједанија“, из ког би сазнао, да