Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

20 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

от 4 љ., нужду имат, а пак по сеју болезнију трудно да во свјаштено дерзает, а у миру пак стојати и три зла на разсужденију них архипастирства.

Јереј Радоица боровски, стар 30 љ., родом из Борова учил книгу таможе и во ман. Бођани, рукоположил јего на степен дигконства вл. Никанор Костајнички, а на свјаштенство вл. Никанор Крушедолски. По благословенију јего преосвјаштенства свјаштенствует ондје у Борову, сингелии неимат, таинства церковна невједает, ниже числом повједати, тако заповједи церковнија и проч.

посљедователна показати всеконечно неможет.

Читати слабо зна, потребно вејачески да сја учит в шкоље, своих книг неимат повељених ни једниа московскија, протокол церковни неимут, људе в церкви повељеним учат, и веће њекои јесу изучили. Писати простачки и пипаво. Сказует да имат в Борову 95 домова с циганима и сосвим на них 4 свјаштеника, от нихже два вадова, а два женета.

Јереј Гавријл Станковић боровски, стар 23 љ., родом из старог Даља, учил книги здје код њекоего мегштера Луке и код пок. попа Стојана, рукоположил јего на степен диаконства и свјаштенства вл. Максим Несторовић, по опредјеленију Генерал ексарха Павла (Ненадовића) свјаштенствует у Борову от св. Димитрија, сингелии неимат, приход имјел вес свјаштенически, таинства церковна с формами знает добрје, а пред мноју очитал редом; тако 10 заповједеј божиих в кратцје чисто наизуст, тако и проч. како в малом букварцу назнаменовано изучил; книги читает средне, самогласно сербски зна појати, тако и гречаски на литургии златоустовој прваго гласа херувику, причастен. Книг во правиље повељених неимат ни јединија от московских или исправних кијевских. Потребно да возмет. Духовника имат Гавријла ораовичкаго.

Диакон Гаврил боровски, стар 25 љ., родом из Борова, училеја книзје таможе, духовника имат Гавријла ораховичкаго, рукоположил јего на диаконство вл. Максим себишки, свидјетелство неимат; чи-

тати доста прилично к вједјенију может, кад би потрудилеја јеште болше постигнет, појати простачки может самогласно, писати неможет како би колко би ваљало; таинства церковна с формами

знает добрје на изуст.

Десјат заповједеј божиих невједает добрје на изуст, чтоже читает, сили невједает. Потребно да поидет здје в Даљ учитисја, потом аште болше исправитсја, благоволение них архипастирства како будет ради свјаштенства. |

Ексамен протопопијата вуковарскаго, начасја окт. 13. 1733. у Вуковарју.

Протопоп Захарие Дамјановић, вадов сиј, стар 40 љ., родом от предјела бачкаго из Сомбора, учил книгу в Шлидје код њекоего попа Петра Дорословскаго, рукоположил јего на степен диаконства и свјаштенства пок. мит. Вић. от негоже и сингелију имјел на Шид, парохију садержал 15 љет, посље по благословенију арх. и мит. Викентија Јоановића се третие љето от нелиже здје у Вуковару

нарежден јест и титулиран протопресвитерским степенем.