Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije
Архив за историју српске православне карловачкемитрополије 83 ПА а аи а На а ВА 18908 ЕМ О ПА ИН
[. даровао митрополиту Стратимировићу исти орден, и ако је, јел му он и уручен био, односно, зашто му није био уручен.
Само писмо Монастерлино-Костовићево гласи:
Ваше Вегсоко Превосходителство Милостивђиши Государђ и Ходатала ! -
Отљ здбшнђи Епархји его Веесоко Преосваценства Господина Митрополита Гаврила и отђ его Вегсокорода Господина Полковника и кавалера Шевича (овај је из Угарске отишао био у Русију), Котори мена весма жалуготђ и лобутђ, извђстилса ја, что его Императорское Величество Всеавгустинђишни Всеросјискји Государђљ, пожаловалђ Вашему Вегсоко Превосходителству Орденљ Сватаго апостола Андрел первозваннаго, изђ сего извћцениа вижу а что благодђтелђ мон находашчјиса во одалћнђишихљ странахђ, усмотренђ, отличенђ, и славанђ, вђ наилучше управлфемои и славном империи великимљ Монархомљ! сие мена столљ много радуетђ, что ненаходу вљ себћ силђ, вђ изавленџи села моез радости, и чувстви исполнаошаго душу мо.
Ипак, Митостиввише прошу Ваше Високо Превосходителство! примите сие мое поздравлбние достаточнимђ, ибо происходитђ оно отђ искренаго серца моего, о благодћтелствованин милостми Вашими, Вашего Високо Превосходителства! и благодћанилми, кои много осцушаеми пребудутљ во вђки незабвеними; а притомђ мол всемогуцаго Бога да нисљпошлћтђ душћ Вашећ совершенуго славу, и спокоиствие, да наградитљ Васљ на долгила лђта неоцћненимђ здравиемљ, что послужитђ конечно благодћнствло и славћ леобезнаго нашего Отечества; а особливо мене сираго ради ицушаго Вашего Милостивђишаго и великаго покровитељства; да возвеселитсла серце и осемљ ваше, и изполнитса радости коела ничто правзоити неможетђ.
А естли В. В. П. угодно обљ моему шчастиво и жизни слишити, то имћо честђ В. В. П. доложитђ, да е све по прежнђму, а причинна естб тата что ја немогу се с моимђ старикомђљ сложити, а узрокђ нашои неслоги естб В. В. П. позната, что онђ би хотђо трошити по нЂговимђ обичаво а ја недопушћамђ; что се мое службе тиће 1и самљ 1оштђ 17. Дец. 1797. отђ его Имп. и всемилостивђишаго Государа опредблћнђ, али до данашнбгљ дна находимсе вђ службе, узрока ради тога что ваканцие нема отђ оне службе гдђ |а отђрећенђ, али уповајо у Господа Бога, да ће ми се скоро ваканша открити, гдђ мое жребие буде и на коимљ мђсту незнамђ, зашто наше новороссиске губерние велика обширностђ, а тогда буду имћтђ вбгсочаишуо милостђ В. В. П. објавитђ, а по свемљ примђчаниво мало ако ме срећа у Кримљ на церно море неотерапо.
Прошу покорно В.В. П. мена извинитђ что 1 у Вашему писанио Г. Архимандрита Видака мое почтение засвидђтелствоватђ И покорнбише руку целоватђ а притомљ лобезно благодаримђ, кои има МилостБ своимђ писмомљ мена обрадовати, и тад денђ за 0с0обливое шчастје себе преписивао, которое писмо чрезљ Г. Анковича (Миријевског) примилђ 10оштђ м. Априла, моја дужност естБб нБима _ отЂписати, али нека ми опросте, пошта скупа а моја кеса весма тесна, зашто брезљ службе живимљ изљ готова.
6#