Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

288 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

зует, да монастири подлини, на себје позивајушчи, тип непремјено носјат, и содержат.

Монастирожителие спасенија ради душ своих в сватаја таја мјеста приходјашче, ашче позивание свое и опредјеление свјатих тјех домов удоб понимаху, и житие свое цјели сходно, со совершеним самоотвержением провождаху, биваху и богољубезни и во очесјех Мира себе самих преподобними и љубезними содјеловаху, и во преки по мјерје болшаго или меншаго отступленија от правил монашескија жизни охладњение Мира укоризну и поношение искушаху.

Мир по правдје ожидал, всегда ожидает и ниње в монастирех

преподобнаго житија видјети и обрјести; а монастирежителие допжни били всегда, должни сут и днес ожиданију сему Мира в полној

мјерје соотвјетствовати, зане ашче монастирем намјенена свјатиња

јест непреложна цјел тјех, то и средство јест богоугодное монашеское житие.

По сему и в нињешни вјек от манастиреј должно все оно удалити, что би Мирови преткновением било, что би јего от монастиреј отврашчало, и сердце јего охлаждением прјамо свјатим наших мјест исполњало. ;

_ Искуство вејем непреоборивим доказателством служит, јако Мир

ничим тако несоблазњаетсја, јакоже слиша или видја, да свјатини

в манастирех не обрјетаетсја, јако преподобие распустиному житију мјесто уступило јест.

Мирови ничто мерзостњее и прерјекателње њест нежели слишати или согљадати, да женскија особи в монастири не богомолија, но

угошченија негли, преношчеванија и бавленија ради приходјат.

Тјемже за сицевое Мира разположение знајушче, а чест свјатих обителеј и монашества от какових ни оглаголании и укоризни от разних, от туду неминуемо посљедујушчих непријатностеј предо-

хранити хотјашче, позиваем Честност Вашу, да никаковое плоти угождение чистотје житија предпочитаете, ниже да Монастири жен

ским, преношчеванија и бавленија ради в тија приходјашчим особам

приступнија сотворите. Хотја Ми от страни Нашеја надјејемсја, јако ви и вообшче На-

ставление сими увидјашче несомњестност непозволенаго сообрашченија со женскими особами, сему Нашему на ваше и свјатих тјех домов чест и добро клањашчемусја Совјетуже и позиванију отзо-

ветесја, ничим менше, ашче на жалост примјетим, да сему противно гдје нибуд дјеетсја, то Ми по положенију Нашему принужден будем

дјејствовати, да таковија особи из манастиреј своим начином удалени

будут, а Настојатељ вељение Наше преступившиј, строгому слововоздајанију подпадет.

ИСПРАВА. 5

На стр. 143. 11. св. у последњем р. од доле, у м. Бајчевић стоји Бојчевић и у 192. у исправку у м. Макарија стоји Филарета.

Српска Манастирска Штампарија у Ср. Карловцима 1913. — 31.