Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

290 Архив за историју српске православне карловачке митрополије

Патријарх Арсеније ЈМ., видећи да поред свега тога, што мање више скоро сви фрушкогорски манастири имадоше привилегије добијене од цара Јосифа !. 9. Апр. 1706. чиновници спахијски румског и иличког — досађују много манастирима, договорио сес манастирским настојатељима да пораде на томе, да добију привилегије и од Хофдепутације, а ради веће сигурности и од Мађарске Канцеларије.

Како је ишло с тим привилегијама, види се из занимљивих писама Синесијевих.

Хофдепутација је издала своје Привилегије 20. Децембра 1746. а Мађарска Канцеларија 19. Јануара 1747.

Сама писма Синесијева гласе:

|

Писмо Синесијево из Карловаца писано патријарху Арсенију ЈУ.

Блажењејшиј“), великиј и милостивјејшиј Господине, Господине.

Милостивјејшиј Блаженства вашег указ с њеколикими писаними пункти, всепокорњејше воспријах и в первих что Б. в. повељеваете, јеже би од Г. провизора далскаго за монастиреј фрушкогорских потребу вазјатија новци от ниње репартиратих монастирских отброил и в. Б. издал: то воља в. Б. да будет. Но ја всенижајше именем всјех монастиреј прошу, да би сте изволили отеческују сотворити милост и за сад потерпјети благоволили, да би оваја нужда најпре прешла, и да би во оскудјении новаца дјелу препона не било, а посље тога (монастири всегда сут в руках) и више с благодарением воздати будут, како и објешчашасја в посљеднем их собрании хоповском.

Второе: за диурну что Б. в. опредјелити изволисте ради моего в Бечу содержанија 2 фор. рад би бил извјестити:ја, будет ли сие само за препитаниг мое, или за всју потребу, како путниј трошак, квартир, почту, папир и проч. и когда би потреба била и на коли куд поити; то за все ли из уреченија диурни будетг Ашче тако, то ни коим начином обдержаватисја возможно будет, развје особитаја Б. в. милост воспосљедует. А калугери, како разумјех усовјетовали били диурну једин дукат, или 4 фор. из коего все вишеписатиј трошак (кромје дишкрециј на потребитих мјестах) дати, но совјетом нас послаников Б. в. на милост Б. в. отложено, како Б. в. изволитоја. А и паки на милост Б. в. возлагају по прилицје разсудити и милост сотворити. А ја не ишчу добитка какова от монастиреј, не буди то, само да возмогу что милостију Б. в. послужити и честно обдержаватисја, да не буду в посмјех непријателем.

Третие: кони и кола, нити ми потребујут, нити их мислим терати, само до Осјека мњех да сја отвезем ако ми онамо пут будет, а давно уже предадох их Г. архидиакону.

Четверто: за потребитаја писанија по указу Б.в. и сГ. секретаром разговоритисја буду и примити. А за патенту всенижајше и рукоцјелователње благодарствуја и до кончини моеја благодарити буду. Ктому что Б. в. повељети изволисте, да јурамент в. Б. вјерности положу, доброхотње сие сотворју, однакож мњу что и досеље

#) Рекли смо, да су Арсенија ТУ. патријарха титулисали са „Блаженство“, а не са „Свјатосл“, коју је титулу узео патријарх Рајачић.