Arhiv za istoriju Srpske pravoslavne karlovačke mitropolije

Архив за историју српске православне карловачке митрополије 181

од стране епископата предложене, а давао је о њима свој савету-

јући глас.

Једини привилегијом означени предмет делокруга му био је избор Карловачког Митрополита. ЊЕ

Саслушаван је пак бивао Сабор поглавито у питањима дотације Свештенства, оснивања школа и разних тегоба (отаапипа.)

Али тај састав Сабора и делокруг му битно су измењени донесеним на темељу 1Х. 1868. саборским устројством, потврђеним прев. решењем од 14. Маја 1875.

Развојачењем војене крајине престала је потреба, да војени сталеж буде репрезентован у Сабору. Сабори од год. 1869. 1870. 1871. а тако исто и онај од год. 1874. који се занимаху са грађењем устројства саборског, вешто су употребили ту згоду, да световном, сада хомогеном елементу подпуну превагу у Сабору осигурају. Они наиме, место да 25 милитарских мандата, или између два заостала сталежа наједнако поделе, и тиме равнотежу између њих одрже, или да 25 изборних срезова укину и изборне срезове тако заокруже, да на Сабор дођу 25 свештених и 25 световних чланова, додаше свих 25 пређе милитарских чланова световном реду, чиме овај задоби на сабору 50 гласова. Али ово још не би довољно, мораде се још и сталешко заступство укинути. — С тога у донесеном и највишим решењем од 29. Маја 1871. одобреном изборном реду у 8. 1. наређује се, да како световне, тако и свештеничке саборске заступнике, свештеници и световњаци заједно бирају.

Тиме је постигнуто то, да се ако и има на Сабору 25 Свештеничких чланова, ови немогу сматрати као заступници свештеничког сталежа, него такође народним заступницима, пошто их није бирало изкључиво свештенство, него и свештеници и народ, који је наравно у огромној већини. -— На садашњем Сабору дакле чланови

Свештенога реда нису позвани да заступају интересе свога сталежа, који су рег епипеппат интереси и саме Цркве, него инте-

"ресе народа, односно интересе тако зване народне странке.

Огрешили се који о овај интерес, тај унапред зна, да ће сваким могућим начином, и јавно и приватно гоњен бивати, и да за други Сабор већ неће изабран, или ако и изабран, неће верификован бити за посланика.

Најпосле да се зна, какви елементи долазе на Сабор, довољно је да напоменем, да су то они исти, који су у местним цркв. Скупштинама, јер од Саборских заступника неиште се већа квалификација, него која се код Скупштинара захтева — а ти су и чланови свиколиких постојећих у Митрополији овој органа судских, а административних више мање. -

Тако је данашњи Сабор састављен, а делокруг му абсорбира по 8. 18. Саб. устројства готово сву власт у цркви, као што сам. горе изложио.

Из овога сљеди, да то стање неодговара ни Јерархијском, одДносно догматичво-каноничном устројству, ни партикуларном праву срп. прав. цркве. |

Кад би се Архијер. Синод држао чврсто Јерархијског Устава прав. цркве, морао би против саме ексистенције таке установе, као